Аутор: превод са руског Ирина Стојчевић
Страна: 54
► Остали детаљи

Уместо предговора
или
Бајка за Јовану

Има разних витезова, Јована, душо моја. Неки носе мач, неки перо, неки лековиту траву. Неки ћуте, неки блистају осмехом, неки не дижу поглед. Познаћеш их по срцу, које је радносно и хрли Богу. По храбрости пред злом. Ето тако.

Овај, о коме ти причам, био је сиромашни дечак Александар, рођен у селу Рјабчјовск у Брјанској области Русије. Кад ти кажем: „Русија!“ – ти замисли један чудесно велики свет, довољан себи, племенит од давнина, православан, у коме имаш све што ти срце пожели – равнице, реке, шуме, планине, мочваре, непрегледна поља ражи и пшенице, велике градове, села, бајке, силне људе, крилате коње, чудотворне иконе, брвнаре обојене дивно, велике зидане пећи на којима спавају деца, јунаке, песме које певају девојке, лепе као неке плавокосе виле …