Аутор: Павле Кенгелац
Страна: 737
► Остали детаљи

Главно и једино одштампано природњачко научно дело Павла Кенђелца је први том замишљене тетралогије - „ Јестествословије “ (Будим, 1811 ).

Има осам поглавља:
о пореклу Земље и знатним променама које су се догодиле на њој,
о планинама, шупљинама, пећинама и каналима,
о морима, појавама на њима, морским рекама и језерима,
о изворима и рекама,
о ветровима ,
о трусовима и вулканима ,
о летопису и разликама у времену и
о човеку.

На 796 страна Кенђелац је успео да изнесе низ својих, за то време, веома оригиналних, необичних и нових идеја о природи. Међу њима су:

- тврдња да крајем 18. и почетком 19. века постоје докази да почетак света и успостављање садашње Земље превазилази дужину времена за коју човек зна;

- идеја да је, пре Земље на којој смо ми, постојала нека друга, старија Земља сличног састава и да је од те старије Земље дејством природних сила настала ова, коју сада знамо (у описима нигде не помиње потоп већ наглашава постојање велике променљивости наше планете);

- разматрајући наласке (фосиле) јужних, топлољубивих животиња, нпр. слонова, носорога, крокодила на северу, тамо где је хладно (Сибир, Немачка, Енглеска) , он износи две претпоставке : по првој, те животиње су због поплава побегле са југа на север и ту изумрле због неприлагођености , а по другој Земља је променила начин ротације па су се оне одједном нашле на северу и ту изумрле због хладноће (он овде алудира на неопходност прилагођавања на спољашњу средину и износи идеју о променљивости живог света);

- првобитна брда су настајала тамо где се нагомилало више талога из мутног “бездана ” ;

- он први пише о вези пећина и голубачке мушице у Ђердапу;

- сматра да жене имају „женско семе“ а мушкарци „мушко семе“ и да пол детета зависи од тога које ће семе од ова два преовладати током зачињања плода;

- међу првим Словенима пише о тератологији (појавама наказа) код човека и животиња и сматра да узрок то ме лежи или у организму жене или у неусаглашености између мушкарца и жене у тренутку зачећа детета (у овоме види искључиво природне узроке које је могуће испитивати и на њих утицати);

- сматра да се хермафродити рађају онда када мушкарац и жена дају равномерне количине свога семена;

- подвлачи да је састав свих делова људског тела (нарочито његова унутрашња грађа) сличан унутрашњем саставу тела четвороножних животиња и да човек зато личи на њих (на основу овога закључујемо да је Кенђелац један од првих Словена који је као природњак, са научним циљем, вршио упоредну дисекцију човека и четвороножних животиња - и читавих шездесет година пре Дарвина схватио анатомску повезаност човека са четвороножним животињама, што је основ Теорије о еволуцији);

- за њега је једина, основна и суштинска разлика између човека и других животиња грађа њихових мозгова;

- за мозак каже да је састављен од „икровидних“ и „пепелобелих“ материја (на основу употребе речи „икровидан“ закључујемо да је он међу првим природњацима на свету под микроскопом видео нервне ћелије);

- први међу Словенима описује рад срца (што потврђује да је радио и вивисекције на четвороножним животињама);

- о настанку заразних болести , изнео је две оригиналне теорије - по првој, преко пора на човековој кожи осим испаравања врши се и усисавање, поред осталог и штетних материја из ваздуха међу којима су и изазивачи прилепчивих (инфективних) болести, а по другој, лимфоносни судови из ваздуха и предмета у окружењу усисавају здраве и нездраве честице и , ако се они запуше, нездраве течности из тела не испаравају, “воњ” се не одстрањује из тела и тако настаје болест (треба подвући да Кенђелац говори о „изазивачима заразних болести“ као о посебним материјама или честицама више деценија пре Луј Пастера);

- један је од првих природња ка који је направио екофизиолошки експеримент на морским рибама, итд.

Скоро две деценије после објављивања „ Јестествословија “ ( 1830 ) у Париској академији наука одржано је неколико расправа између најпознатијег креационисте Жоржа Кивијеа и еволуционисте Етиен Жофроа Сент Илера. На чијој би страни био Кенђелац , може се лако закључити из реченице написане у првом поглављу „ Јестествословија “: „Предмет настанка света није предмет богослова него природњака“.