Аутор: Рада Стијовић
Страна: 259
► Остали детаљи

"Садржај књиге Језички саветник говори о срећном споју ауторове осведочене компетенције у домену језичке дијахроније и синхроније; и мање обавештеним читаоцима биће, примера ради, јасније последице релативне хронологије у историјском развитку језика када сазнају како је крилце прешло у криоце, а затим се вратило своме старом лику.

Широки читалачки круг сада зна да се језички "правилно" нашем Луки додаје "јеванђеље по Луци" и зашто је Лукина слава Лучиндан. Посебно су драгоцена исправљања неких, стицајем околности, уврежених заблуда, неретко са не баш пријатним последицама. Садржајем књиге Раде Стијовић са сцене се, између осталог, уклањају и разлози одсуства семантичке дистинкције међу лексемама Србин и Србијанац. На правом месту и из праве руке указује се и на потпуну неутемељеност укорењеног мишљења о постојању "правилних" и "неправилних" дијалеката. И мање обавештени читаоци сада знају зашто наспрам разних центара и појединаца – носилаца моћи једино свеци имају мошти.

Након упознавања с ауторкиним освртом на синтагму по питању мере и мање упућенима је јасно да није исто по (нечијим) леђима, на једној, и о (нечијим) леђима, односно у вези са (нечијим) леђима, на другој страни.
Из руку одличног лексикографа, врсног дијалектолога, осведоченог стручњака из области језичке нормативистике и језичке и говорне културе добијена је књига озбиљних порука и стручних поука, дело високе научне и стручне компетенције које се чита и као занимљиво штиво."
Из рецензије академика Слободана Реметића