Аутори: Јелена Љ. Вујић, Александар М. Милановић
Страна: 195
► Остали детаљи

Настајало од средине XIX века, српско писано наслеђе у Сједињеним Америчким Државама данас делује као утуљена баштина: расута у различитим америчким и српским институцијама и ван њих, неретко у приватним кућама и становима, углавном непописана и недигитализована, драгоцена грађа свакодневно пропада због неусловности у којој се чува, пре свега због подједнаке небриге Срба у Америци и Срба изван ње.

Суочени са специфичним културним самоубиством, аутори ове монографије покренули су пројекат заштите и лингвистичке анализе српског писаног наслеђа, али истовремено и дијахронијског и синхронијског проучавања његовог језика. Овај пројекат подразумева више повезаних процеса: сакупљање, пописивање, адекватно чување, дигитализацију (макар на нивоу квалитетног скенирања), јавно презентовање и, коначно, научну обраду грађе из угла различитих наука, од којих ћемо овај пут говорити само о лингвистичком приступу.