Аутор: Николај Агатонов
Страна: 354
► Остали детаљи

Благословио: Njegovo Preosveštenstvo episkop šumadijski g. Jovan

Кроз Сиријску пустињу креће се караван: поворка од двадесетак камила с гордо подигнутим главама и још пола туцета изнурених мазги, натоварених свилом из Кине, драгуљима из Персије, мирисима и слоновачом из Индије, бакром и сребром из Јерменије. Караван спроводи коњички одред бедуина, наоружан копљима и кратким мачевима. Уморни путници једва да на плаветном хоризонту назиру гребене Либанских планина. Лево од каравана уздиже се чувена планина Херман, чији бели врх блиста под светлошћу дарежљивог јужног сунца као да расипа драгуље.

Караван се већ успиње ка наредном брду и пред очима арапских коњаника појављује се плодна долина, наводњавана рекама и потоцима који се сливају са планина. Пажљиво обрађивана поља памука и лана спуштају се од подножја Хермона до предграђа Дамаска, овог јединственог "бисера Истока". Зидови од белог камена с високим зупчастим торњевима окружују храмове и џамије, велелепне палате и прелепе куће с мермерним базенима и фонтанама. Граду, какав је био у то време, сасвим су одговарале тако узвишене метафоре, као што су: "перо рајске птице" и "огрлица лепотице", којим су га украсили источни песиици, изразивши своје искрено дивљење престоници Сирије. А ипак се, можда, "миомирисни рај" може сматрати најуспешнијим називом града окруженог зеленим вртовима.

Ваздух Дамаска испуњен је слатким мирисом ружа које овде расту изобилна. Гране воћака ломе се под тежином плодова. Сочне шљиве и мирисне кајсије, бадеми и крупне маслине, познато дамаска грожђе и у баштама стално жубореље хладне воде потока - није ли то идеални рај, опеван у седамдесет шестој сури Курана! Може бити да су баш због тога следбеници пророка Мухамеда, оснивајући у VII веку арапска царство, изабрали Дамаск за престоницу свог моћног калифата.