Аутор: Ксенија Атанасијевић
Страна: 326
► Остали детаљи

Овде се први пут објављује интегрални превод књиге Ксеније Атанасијевић Пенсеурс yougoslaves (1937). Додати су и чланци о појединим југословенским мислиоцима, изворно објављени на српском језику и организовани у одељке „Философија“, „Прикази“, „Мишљење у књижевности“ и „Сећања“. Укључени су и преводи двају чланака са немачког језика („Садашња филозофска струјања у Југославији“ и „Хегел у Југославији“).

Говорећи о југословенској мисли, Ксенија Атанасијевић је, у првом реду, имала у виду њено место у заједничкој европској мисли, оно што је чини европском као и оно што је специфично одликује у оквиру ње. Свеже конституисана државна заједница Јужних Словена у Европи заузимала је специфично место. Да бисмо разумели контекст њеног размишљања о југословенској философији неопходно је да имамо у виду њен тадашњи став према Европи. Свој став према Европи она је прегледно изложила у кратком чланку „Наша оријентација према Европи“.

Из предговора приређивача

САДРЖАЈ

ЈУГОСЛОВЕНСКИ МИСЛИОЦИ КСЕНИЈЕ АТАНАСИЈЕВИЋ (Илија Марић)

ФИЛОЗОФИЈА
ДАЛМАТИНСКИ ЕТИЧАР МАРКО МАРУЛИЋ
ПОВОДОМ СТОПЕДЕСЕТГОДИШЊИЦЕ ОД СМРТИ РУЂЕРА-ЈОСИПА БОШКОВИЋА
КУЛТУРНО СТАЊЕ СРБА У ОСАМНАЕСТОМ ВЕКУ
МОРАЛИСАЊЕ ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА
О БОЖИДАРУ КНЕЖЕВИЋУ
БОЖИДАР КНЕЖЕВИЋ (Извод из предавања одржаног у Матици српској у Н. Саду 26. фебруара ове године)
САДАШЊА ФИЛОЗОФСКА СТРУЈАЊА У ЈУГОСЛАВИЈИ (прев. Данило Н. Баста)
НАША САВРЕМЕНА ФИЛОЗОФСКА КЊИЖЕВНОСТ НЕКОЛИКО НАЧЕЛНИХ РАЗМАТРАЊА
ХЕГЕЛ КОД ЈУГОСЛОВЕНА (прев. Емина Перуничић)
ПРАВИЧНОСТ У МОРАЛУ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ НАРОДА
СХВАТАЊЕ БОЖАНСТВА У НАШИМ НАРОДНИМ УМОТВОРИНАМА

ПРИКАЗИ
[ШМАУСОВА СТУДИЈА О ЊЕГОШУ] Алојз Шмаус, Његошева Луча Микрокозма, Београд 1927.
ЈЕДАН ДОМАЋИ ПРИЛОГ О ДЕКАРТУ
[ЗГОДОВИНСКИ РАЗВОЈ ЕСТЕТСКИХ ПРОБЛЕМОВ АЛМЕ СОДНИК] Др. Алма Содник, Згодовински развој естетских проблемов. В Љубљани 1928. Бело-модра књижница. Стр. 350. (Публикације „Знанственога друштва за хуманистичне веде в Љубљани“, филозофска секција шт. 4)
ЈЕДНА СТУДИЈА О МИСЛИОЦУ МАСАРИКУ
[ПСИХОЛОГИЈА СТЈЕПАНА ЦИМЕРМАНА] Д-р Стјепан Зиммерманн, Психологија. Друго сасвим прерађено издање. Загреб 1928.
ЈЕДНА КЊИГА О ТЕМЕЉИМА ФИЛОЗОФИЈЕ [Стјепан Зиммерманн, Темељи филозофије: хисторијско-критичка оријентација, Матица Хрватска, Загреб 1934]
НАША ОРИЈЕНТАЦИЈА ПРЕМА ЕВРОПИ [Владимир Дворниковић, Наша културна оријентација у данашњој Европи, Загреб 1930]
ЈЕРЕМИЋЕВА КЊИГА МИСЛИ И РЕФЛЕКСИЈА Драган М. Јеремић, Лице и наличје. Мисли и рефлексије, Раднички универзитет „Радивој Ћирпанов“, Нови Сад [1972]

МИШЉЕЊЕ У КЊИЖЕВНОСТИ
НАШ КОМЕДИОГРАФ КАО ПЕСИМИСТИЧКИ ПЕСНИК
МИСТИЦИЗАМ ПЕТРА ПРЕРАДОВИЋА
СИЛВИЈЕ СТРАХИМИР КРАЊЧЕВИЋ
ПОГЛЕД НА СВЕТ МИЛАНА РАКИЋА
ДОСТОЈАН СПОМЕН НА ПЕСНИКА (Целокупна дела Момчила Настасијевића)
ПЕСИМИСТИЧКО СХВАТАЊЕ СВЕТА ИЗВЕСНИХ НАШИХ ПЕСНИКА

СЕЋАЊА
НЕКОЛИКО ПОЈЕДИНОСТИ О ЖИВОТУ И УМИРАЊУ БОЖИДАРА КНЕЖЕВИЋА (Поводом тридесетпетогодишњице од смрти племенитога мислиоца)
ПЕДЕСЕТОГОДИШЊИЦА СМРТИ ФИЛОЗОФА БОЖИДАРА КНЕЖЕВИЋА
ВЛАДИМИРУ ДВОРНИКОВИЋУ (Ин мемориам)
СЕЋАЊЕ НА ПЕСНИКА БОЛА И ПОНОСА
СЕЋАЊЕ НА ЛИЧНОСТ КАТАРИНЕ БОГДАНОВИЋ

ЈУГОСЛОВЕНСКИ МИСЛИОЦИ
ЕТАПЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ФИЛОЗОФСКЕ МИСЛИ
МАРКО МАРУЛИЋ
ФРАЊА ПЕТРИЋ
РУЂЕР ЈОСИФ БОШКОВИЋ
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ЕКЛЕКТИЧКИ МОРАЛИСТИ: ПЕТАР БАРТУЛОВИЋ И ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ
ПЕТАР ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ
БОЖИДАР КНЕЖЕВИЋ
БРАНИСЛАВ ПЕТРОНИЈЕВИЋ
ЗАПАЖАЊА О ЖИВОТУ И СВЕТУ У НАРОДНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ ЈУГОСЛОВЕНА
ЈОВАН ЦВИЈИЋ И ЊЕГОВА ПСИХОЛОГИЈА ЈУГОСЛОВЕНСКОГ НАРОДА