Аутор: Александар Стевановић
Страна: 214
► Остали детаљи

Пробој Солунског фронта најславнији је тренутак новије српске историје. Њиме је Српска војска решила Први светски рат. Данас се, међутим, о овим догађајима код нас врло мало зна. Већ од 1918. године полако су потискивани у заборав, да би у време Титове Југославије постали забрањена тема све до краја седамдесетих година. О њима се највише говорило и писало 1988, поводом седамдесетогодишњице. Иако је годишњица пала у време поновног буђења српске националне свести, већи резултати су изостали. Тако је Солунски фронт у задњих скоро сто година почео ишчезавати у свести народа. На Западу се у томе отишло још даље. У свим озбиљнијим документарним филмовима о Првом светском рату Солунски фронт скоро се и не помиње, поготово не његов пробој који је одлучио исход рата. Становништву на Западу се представља да је рат завршен сам по себи. Владајући кругови у Енглеској, Америци и Француској никада неће признати да је рат решен победом Срба на Солунском фронту.
О Солунском фронту код нас је написано неколико књига из војне историје, са суво- парним подацима о кретањима јединица, дејству артиљерије и пешадије, губицима и слично, али без детаљних описа борби. Објављен је и мањи број књига сведочења самих Солунаца, њихових ратних дневника и сећања.
У књизи је учињен покушај да се на основу ратних докумената и сведочења учесника што верније прикаже како су изгледале борбе и живот српских војника на Солунском фронту, имајући у виду да су борбени извештаји писани шкрто, а у најжешћим борбама уопште нису ни писани, док су сведочанства малобројна. Главни извор била су сведочења учесника, јер су једино они могли да опишу како су изгледали јуриши на Кајмакчалан, ноћне борбе прса у прса и препади српских јуришника. У суштини, настојало се описати све оно чиме се војна историја не бави у појединостима. Циљ ове књиге је да нас подсети ко и шта су били наши преци, чији би пример увек ваљало да следимо.