Јуродиве Христове у свету без Бога: Блажена Матрона Московска, Блажена монахиња Алипија, 2. издање
Подвиг јуродивости Христа ради, у коме се пројављује крајње смирење онога који га је на себе узео и у XX веку дао је велике молитвене плодове међу којима нам са рајске гране најлепше блистају света Матрона Московска и блажена Алипија Кијевска. Обе су биле наше савременице и на својим рукама носиле су и носе болове и патње многонамучених људи њиховог и нашег времена.
Садржај
СЛЕПА ВИДАРКА СВЕТЕ РУСИЈЕ
БЛАЖЕНА МАТРОНА
(МАТРОНА ДМИТРИЈЕВНА НИКОНОВА, 1885–1952)
Од издавача, 7
КРАТАК ЖИВОТОПИС, 10
КАЈТЕ СЕ, И СВИМА ЋУ ПОМОЋИ
Сећања Зинаиде Владимировне Жданов, 19
МОЛИТВЕНИЦА ЗА УБОГЕ
ПРИЧЕ О ЧУДИМА БЛАЖЕНЕ МАТРОНЕ, 41
НА ГРОБУ МАЈЧИЦЕ
Сведочанства о посмртним чудима блажене Матроне, 71
ОБРЕТЕЊЕ ЧАСНИХ ОСТАТАКА БЛАЖЕНЕ МАТРОНЕ, 87
ДОБРА МАЈЧИЦЕ, МАТРОНО, ПОМОЗИ
ЧУДА СВЕТЕ МАТРОНЕ
ЧУДА СТАРИЦЕ МАТРОНЕ ЗА ЖИВОТА 1881-1953, 91
СВЕДОЧАНСТВА О ЧУДИМА 1999-2001, 102
СВЕДОЧАНСТВА О ЧУДИМА 2002-2003, 127
СВЕДОЧАНСТВА О ЧУДИМА 2004, 153
НЕБЕСНИЦА ЈАЧА ОД ЧЕРНОБИЉА
БЛАЖЕНА АЛИПИЈА
ХРИСТА РАДИ ЈУРОДИВА
ЖИТИЈЕ БЛАЖЕНЕ МОНАХИЊЕ АЛИПИЈЕ ГОЛОСЕЈЕВСКЕ (АВДЕЈЕВЕ), 183
НОВОПРОЈАВЉЕНА ЗАСТУПНИЦА БОЛНИХ И СТРАДАЛНИКА
СЕЋАЊА НА БЛАЖЕНУ АЛИПИЈУ И ЊЕНА МОЛИТВЕНА ПОМОЋ, 215
Марија Александровна
„Ја сам твој посредник!“, 311
ЧУДЕСНЕ ПОМОЋИ МАТИ АЛИПИЈЕ
„Деци најтоплији, најтоплији стан“, 331
„Ја сам и без комсомола царске повеље носила“, 332
Вратиће вам Цркву!, 333
„То је била савршена љубав“, 335
„Деца су за њу била светиња“, 343
„Праведник ако и умре...“, 344
„Њеним молитвама ми је враћен вид“, 346
„Правилно си учинио што си дошао Христу“, 347
Помоћ војнику, 347
Огњени стуб, 348
„Благодатно исцељење“, 348
Неизмишљена прича, 349
„Страшне појаве су престале“, 350
Отет од смрти, 351
„Дете је проговорило“, 352
Помоћ свише, 352
Ето вам ваша стерилност!, 355
„Ја сам с тобом“, 357
Путеводитељица к покајању, 358
„Помози ми да се сетим греха!“, 360
Мироточење икона, 362
Мати ме је примила!, 362
„Нека буде дете“, 364
„Нису ме учили да се може догодити чудо...“, 365
Крај болесничке постеље, 367
Незаборавно поклоничко путовање, 368
Alla Lowe, Nonila Winton, 369
Акатист светој блаженој МАТРОНИ МОСКОВСКОЈ, 371
Молитва светој блаженој Матрони Московској, 380
Величање, 380
Тропар – глас други, 380
Акатист преподобној матери нашој АЛИПИЈИ, 381
Молитва преподобној матери нашој Алипији, 392
ОД ИЗДАВАЧА
Руски народ је увек волео и поштовао болеснике, инвалиде, убоге, људе који своју немоћ носе без роптања, са захвалношћу према Богу. Њихово смирено немоћно „лежање“ или „седење“ народна свест је доживљавала као подвижништво или јуродство Христа ради. Тако је било и у време процвата побожности и у времена тешка, безбожна. У доба верских прогона значај таквих људи у Цркви расте – духовно слаби траже од њих утеху и уче се хришћанском трпљењу невоља.
Парализовани, људи без ногу, слепи, они којима је потребна помоћ, који често немају свој кутак... Свет их сматра несрећним страдалницима – Црква их назива блаженима. Они нису од овога света, они су управо људи Божји, истргнути болешћу из метежа свакодневице и постављени лицем у лице с духовним светом.
На оваквим блаженима остварује се реч Писма: „...сила се Моја у немоћи остварује“ (2 Кор. 12,9). Убоги, они помажу наизглед срећнијима, зато што су близу Бога и много могу да измоле од Њега као „своји“. Кроз њих делује свеисцељујућа благодат Божија. Лишени животних радости они често постају поседници духовних дарова: дара расуђивања, прозорљивости, исцељивања болесних, истеривања демона, молитве за цео свет...
Једно од таквих светила Божјих, која горе у тами греховног света, у XX веку била је (и јесте, пошто су у Бога сви живи) блажена Матрона, којој је посвећена ова књига.
У њој су сакупљене успомене обичних верујућих људи – њихове простодушне приче о ономе што су сами видели, чули, доживели и сазнали од блиских. Православне руске жене, коју су живеле и остариле у време када не само да је духовна светоотачка литература верујућима била недоступна, већ су и проповеди свештеника у храмовима биле забрањене.
Пре револуције и почетком двадесетих година верујућа сељанка је могла да оде са својом муком и свакодневним проблемима у манастир, код старца. Њега би замолила за савет, добила би утеху, поуку, благослов... А коме обична руска жена да се обрати за духовну помоћ у тешким тренуцима у годинама прогона, репресија, кад су манастири били затворени, храмови порушени, кад су старци и духовници умирали у прогонству? Кад су се људи толико плашили тајних сарадника НКВД-а да нису могли да одлуче да открију своју душу чак ни на исповести пред непознатим свештеником... Заиста је народ био попут стада без пастира.
Рушио се традиционални начин живота, градио се „нови свет“, али су проблеми остајали исти, као и пре сто, двеста година: за кога сеудати, како се заштитити од врачаре, шта човек да уради кад га задеси тешка болест, и што је главно – како да живи да би спасио своју душу.
И тако, по Свом милосрђу Господ у помоћ обичним људима подиже свету подвижницу, блажену – жену из њихове, сељачке средине, која разуме све њихове свакодневне потребе и туге, која говори њиховим језиком, њима самима блиску и приступачну, која својом духовношћу обасјава њихов свакодневни живот.
Код блажене Матроне људи нису ишли да им разреши богословске недоумице, већ ради конкретне помоћи у ситуацијама од животне важности.
Богословска неупућеност нараторке оставља свој траг на дух и стил приче, понекад доводећи у смутњу савременог читаоца, пажљивог и захтевног. Понешто у причама о блаженој Матрони може код некога да изазове нежељене асоцијације. Нарочито у наше дане, кад су у моду ушли исцелитељи и надрилекари и кад човек на сваком кораку може да налети на рекламу стручњака за „црну и белу магију“, „који скидају урок и чини“. Кад биоенергетичари „машу рукама“ и „пуне енергијом“ воду. Кад се „наследни врачари“ лаћају да исцеле од сваке болести и да врате породици мужа-прељубника. Кад се простодушни малограђанин с молбом за помоћ обраћа фотографији вештице у новинама подстичући на акцију њеног „фантома“...
„По плодовима ћете их познати“ (Мт. 7,16), рекао је Господ. Избављајући лаковерног пацијента од телесне болести надрилекар често наноси непоправљиву штету његовој души. Болесник који је добио привремено олакшање доспева у тешку ропску зависност од биоенергетичара. Онај ко жели да уреди свој породични живот уз помоћ чаробњака, ни сам то не знајући, ступа у блиски контакт с демонским силама. Чамотиња, нервоза, непријатељство с ближњима, страх и нервно растројство, озбиљна душевна оштећења, и на крају, вечна погибељ душе јесу последица лажних чуда и „исцелења“.
Књига о блаженој Матрони управо показује по чему се од њих разликују чуда која Господ твори по молитви праведника. Њихов плод је покајање, обраћење Богу и Цркви, жеља за спасењем душе, и своје и ближњих, мир, љубав, духовна радост... И премда су сећања људи који су познавали Матрону недовољно проткана овом мишљу због разлога који смо горе навели, она тамо, несумњиво присуствује. То што је блажена Матрона користила „своју воду“ такође не треба да збуњује православног читаоца: он ће се, наравно, сетити да по молитвама светих тварна материја може да се преобрази и освешта. Сетиће се многих светаца (од Руса пре свега преподобних Сергија и Серафима) чија житија садрже причу о кладенцима и изворима које су они освештали. И данас верујући пију воду из ових кладенаца и извора на исцељење душе и тела...
Што више одмиче време догађаја о којем наратор говори, већа је вероватноћа нехотичне грешке. Понекад нисмо сигурни да су речи и дејства блажене Матроне пренети и описани потпуно тачно. Сваки наратор, чак и ако то не жели, додаје нешто своје. Нарочито кад преноси тајанствене речи блажене. Имајући то у виду не треба тражити у простодушним причама људи који нису баш превише упућени у богословље догматску строгост или светоотачку дубину.
Унутрашњи, духовни живот блажене Матроне, који је остао тајна за њене сапутнике остаће тајна и за нас. Очигледно је да ни то није без воље Божије. Међутим, иако сведоци чуда и исцељења, која су се догодила по њеним молитвама, могу да опишу само њихову спољашњу страну, читање о овим чудима је утешно и поучно за нас, маловерне.
Први пут у овом издању дат је кратак текст о животу блажене Матроне који смо сачинили на основу прича људи који су је познавали.
Детаљни подаци о књизиНаслов: Јуродиве Христове у свету без Бога: Блажена Матрона Московска, Блажена монахиња Алипија, 2. издање
Издавач: Образ светачки
Страна: 400 (cb)
Povez: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 15,5 x 21 cm
Година издања: 2010
ИСБН: 978-86-84595-29-6