Аутор: Драгослав Михаиловић
Страна: 160
► Остали детаљи

Најзначајнији роман југословенског „црног таласа“.

„Роман Кад су цветале тикве спада у прекретничка дела од којих почињу нове тенденције литерарног развитка.“ Предраг Палавестра

„Као што се одавно код нас није десило, критичари су осетили потребу да поводом ове књиге говоре о својој потресености, заправо о оним особинама Михаиловићева писања које изазивају снажан читалачки доживљај.“ Љубиша Јеремић

„Роман Кад су цветале тикве има облик монолошке исповести: некадашња боксерска нада са Душановца Љуба Сретеновић сећа се догађаја с краја четрдесетих и почетка педесетих година који су га отерали у емигрантску чаму Шведске. Основна линија заплета тиче се збивања у Љубиној породици и његовој спортско-љубавничкој каријери, али је све то одређено и оплемењено позадином ширих друштвених збивања. Михаиловићев роман је тако постао једно од првих уметничких дела која су додирнула тему Информбироа.“ Владета Јанковић

„У једном тренутку када су после романа Кад су цветале тикве идеолошке стреле биле усмерене на овог писца, на његовој страни био је пословично опрезни Иво Андрић. Била је то изразита потврда не само његове колегијалне солидарности са писцем у квргама моћне идеологије, већ и одбрана писца у чију је приповедачку реч и књижевну будућност Андрић искрено веровао.“ Петар Пијановић