Око нас се одвија рат, и то непрекидан и окрутан, рат у којем нема примирја и којем нема краја, у којем нема ни победника ни поражених. Постоје само џелати и њихове жртве!
У пожару рата, заправо, налази се цели свет, али је најочигледнији на територијама оних народа који се поносе својом цивилизацијом, културом и прогресом. Одиста, на делу је нечовечни и систематски покољ, геноцид без преседана који се не може упоредити ни са чим у свеукупној историји човечанства. На делу је рат родитеља против своје деце, рат у којем се крв потоцјима лије и у којем убиство иде руку под руку са мучењем.
Ипак, покољ који сваке године односи десетине милиона жртава, из неког разлога, не назива се правим именима: убиством невиних и беспомоћних, садизмом џелата, озакоњеним правом на убиство, већ је, с лицемерством типичним за данашњег човека, скривен и замаскиран неодређеним и безочним еуфемизмом - абортус.
А кад Јелисавета чу поздрав Маријин, заигра дијете у утроби њезиној, и Јелисавета се испуни Духа Светога, и повика узвишеним гласом и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје! И откуд мени ово да дође мати Госпопда мојега мени? Јер гле, када глас поздрава твојега дође у уши моје, заигра дијете од радости у утроби мојој. И благо оној која вјерова, да ће се извршити што јој је казао Господ.
Лк. 1, 41-45
У нашој светој Цркви постоји седам Светих Тајни, а једна од њих је Света Тајна брака. Рађање је Творац благословио одмах по стварању света, а прво чудо које је наш Господ Исус Христос учинио док је земљом ходио било је благосиљање брака у Кани Галилејској. Но у наше доба све чешће се заборавља на светост брака, а деца се убијају још док су у мајчиној утроби. Све нас је то подстакло на превод ове заиста изузетне књиге. У поглављу насловљеном “Абортус је убиство душе” архимандрит Рафаил Карелин нам, устима убијеног детета, саопштава да је најстрашније код абортуса то што родитељи своје нерођено дете лишавају близине Божије у вечности.
***
Није моја несрећа у томе што си ме лишила земног живота јер је он само тренутак у односу на вечност, тренутак који заблиста попут звезде падалице и нестане у тами, него је моја несрећа у томе што је моја душа вечна. Бачен сам у теби непознату вечност а да од првородног греха нисам опран благодаћу Духа Светога, нити сам искупљен из власти сатане, нити просветљен светим тајнама Цркве. Није ужасна смрт, него вечно постојање без Бога. Господ ти је дао мој живот као што цар своме слуги поверава свој драгоцени бисер или дијамант да га чува и да му га врати кад он то затражи. Но ти тај дар ниси случајно испустила из руку нити су ти га лопови украли, него си драгоценост цареву својим рукама бацила у јаму за отпатке. Шта ћеш му одговорити кад ти каже: “Врати ми моје благо”. Нема смрти за оне који су са Господом – то је вечна радост. Но смрти нема ни за оне који не виде Бога – то је вечна тама. Лишила си ме онога због чега је Бог примио тело човека, сишао на земљу и распео се на Крсту. Ти си ме лишила духовног васкрсења. Боље да си хиљаду пута убила моје тело. Зашто ме ниси родила па ме онда, ако ти нисам потребан, оставила поред пута. Неко би чуо дечији плач, наднео се нада мном и сажалио се на мене. Деца често доносе кући болесно маче, па зар се онда нико не би сажалио на мене? Ја не говорим о богатим људима јер од новца се човеково срце окамени и само малобројни успеју да га сачувају тако да буде мекано попут топлог воска. Обично душа богаташа има језик, али нема уши, па не би чула мој плач. Но можда би се некакав сиромашак, који није изгубио срце, сажалио и донео ме у свој дом. У кући у којој нема довољно хлеба, али зато љубав није изгубљена, може бити више среће него ли у кући богаташа. Ја бих називао оцем онога ко ме је успут покупио, а не онога ко ме је избацио из свог живота као што се пас шутне из собе. Мајком бих назвао ону која ме је пригрлила, а не ону која је одлучила да у овом свету нема места за њено дете.
Мајко, и ти си некад била плод и твоја мајка се радовала што се појавио нови живот, слично новој звездици која на небу заблиста, док је твој отац заустављао дах и ослушкивао твоје покрете у утроби твоје мајке. Твоја мајка није с тобом поступила као ти са мном. Она је тебе родила и присајединила те Цркви. Сети се времена кад си била дете и тепајући звала маму и пружала руке у сусрет сунцу. Деца се играју луткама, певају им успаванке и пресвлаче их у нове хаљинице, али не постоји игра у којој лутку убијају и на комаде је кидају. Да ли си у то време могла и помислити да ћеш бити убица? Ја немам родитеље, а ти си ме лишила нове породице – небеске породице у којој је отац Сâм Бог, Пресвета Богородица мајка, а анђели старија браћа. Те породице – Небске Цркве, ја сам заувек лишен. Моја је душа луталица без уточишта која тумара кроз сутон вечне ноћи.
САДРЖАЈ
Убиство беспомоћних, 5
Абортуси као вид приношења људи на жртву сатани, 13
Материјализам и ескалација суровости, 26
О легализацији абортуса, 28
О контрацептивним средствима, 34
Абортус је вид мучења, 37
Аргументи заштитника абортуса, 41
Савремени материјализам и апологија разврата, 48
Разговор убијеног детета са својим убицом, 52
О телевизији и серијама, 55
Император братоубица, 58
Рехабилитација Содоме и Гоморе, 60
Савремени људождер, 62
Крађа и продаја деце, 64
Плач мајке, 66
Однос разних религија и секти према абортусу, 70
Џелат којем је опроштено, 74
Благовести и материнство, 79
Подвиг цара Константина, 83
Законитости рата, 86
Техниика против деце, 87
Хришћански поглед на човекову душу, 90
Разврат и деградација људске личности, 92
Љубав и лепота, 95
Последња ноћ убице детета, 99
Да ли је плод човек?, 102
Цена живота, 105
Улога мушкарца у убиству детета, 107
Утицај греха на историју човечанства, 109
Савремена подвижница хуманизма, 113
Мученички подвиг жене, 116
Великодушност вучице, 121
Смрт је почетак новог живота, 123
Имају ли право на живот болесна деца?, 125
Сусрет на Страшном Суду, 130
Абортус је убисто душе, 132
Светлост мајчиних очију, 134
Ритуална убиства, 137
Култ секса, 143
Дечији снови, 147
Мртва и жива вера, 150
Како олакшати судбину некрштене деце, 153
Шта се догодило са човечанством?, 159
Окрутно ћутање, 165
Неми крик деце, 170
Ко смо ми?, 172
Ђаволски завет, 183
Радост победе, 186
Размишљање либералног хришћанина, 192
Апокалиптички сумрак, 199
Демон - дух унинија (чамотиње), 202
Коме су потребна предавања из сексологије?, 204
Породични трибунал, 208
Доброта либерала, 211
Клетва српског патријарха, 214
Каине, где ти је брат Авељ?!, 217
Апологија блуда, 220
Вечно слепило, 222
Пресвета Богородица - Владичица Грузије, 225
Деца без детињства, 227
Убица детета, 230
Јеванђеље - књига живота, 233
Разврат је рашчовечење човека, 237
Губитак љубави је трагедија нашег доба, 241
Историја оптужује, 244
Легенда која је постала стварност, 247
Додатак:
Да ли је могуће да је Содом наш будући дом?, 250
Промоција књиге у Манастиру Подмаине 26.07.2015.
Разговор са јеромонахом Рафаилом (Бољевићем), поводам издања манастира Подмаине, књиге архимандрита Рафаила (Карелина) Светост брака