Аутор: Отац Тадеј Витовнички
Страна: 144
► Остали детаљи

КРАТАК ЖИВОТОПИС АРХИМАНДРИТА ОЦА ТАДЕЈА

Отац Тадеј је рођен 1914. године у селу Витовници, од честитих родитеља, земљорадника, на Томнидан па је његово крштено име било Тома.

Млади Тома је, после основне школе, завршио занатеко-трговачку школу у Петровцу на Млави.

Пошто се тешко разболео одлучио је да последње године свога живота посвети Господу.

Почетак његовог манашког живота везан је за манастир Миљков код Свилајнца, и оца архимандрита Амвросија, који је по речима самог старца Тадеја био "неизмерна љубав и праштање".

Замонашен је 1935. године у манастиру Горњаку 10. марта, да би 1/14. јула исте године, био рукоположен у чин јерођакона, као сабрат манастира Горњака.

Упућен је одмах после монашења 1935. године у иконографску школу у манастир у Раковици. На тражење ондашњег патријарха српског Варнаве, надлежии епископ др Венијамин, поделио је монаху Тадеју канонски отпуст за АЕМ београдско-карловачку, те је причислен манастиру у Раковици.

У чин јеромонаха рукоположен је 3. фебруара 1938. године у манастиру у Раковици. Рукоположио га је епископ харковски Митpофан. У чин игумана произведен је 1949. године у Саборној цркви у Београду. Поизводство је обавио викар Њеroве Светости Патријарха епископ Висарион, бивши епископ банатски. Октобра 1938. године, јеромонах Тадеј, по потреби службе, премештен је у Пећку Патријаршију. По избијању Другог светског рата, јеромонах Тадеј је избегао из Пећи и поново дошао у манастир Раковицу. Априла 1947. године са уредним канонским отпyстом, јеромонах Тадеј се враћа опет у браничевску епархију и постаје сабрат манастира Горњак.

По жељи патријарха Гаврилa, јеромонах Тадеј се поново враћа у Пећку Патријаршију 1949. године, и постаје њен намесник. Године 1955. из здравствених разлога, игуман Тадеј, са дозволом патријарха Викентија, по дрyги пут се враћа у браничевску епархију. У овој епархији је био привремено парох печанско-кленовачки и шапинске епархије, а затим од 1957. године старешина манастира Горњак. Почетком новембра 1959. године, игуману Тадеју подељен је канонски отпуст за манастир Xиландар, односно јурисдикцију Васељенског Патријарха у Цариrpаду. После непуна четири месеца, игуман Тадеј је, вољом грчких власти, враћен из Xиландара, са Свете Горе у домовину.

Овде је, привремено, био парох бистрички, затим старешина манастира Туман. Са ове дужности, по молби 1962. године премештен је за старешину манастира Витовница. На овој дужности је провео десет година, да би, најзад, као парох влашкодолски, био пензионисан, а затим је постављен за старешину манастира Покајница код Велике Плане, па за духовника манастира Туман, а одатле, по други пут, за старешину манастиpа Витовница.

Архимандрит Тадеј, витовнички старац, упокојио се у Господу 13. априла 2003. године у дому благочестивих православаца који су бринули о старцу током последњих година његовог живота, на земљи, међу нама грешнима.

Сахрањен је у миру, без светске буке, на манастирском гробљу у Витовници где је његов монашки пут и почео.

У Београду, о Духовима, Приређивач
2005. лета Господњег


САДРЖАЈ

Животопис оца Тадеја, 3

ИЗ РАЗГОВОРА СА ЈЕДНИМ НАШИМ МОНАХОМ, 7
О молитви, 8
О унутрашњем миру, 10
Унутрашња Молитва, 11
Стајање пред господом , 14
Богоопштење, 15
Созерцање, 16
О строгости, 18
Атмосфера неба и атмосфера пакла, 19
О проповедању, 21
О смирењу, 21

О ЦИЉУ ЖИВОТА, 23
О снази наших мисли, 27
О противљењу вољи Божијој, 53
О родитељском благослову, 57

ПОКАЈАЊЕ ЈЕ ИЗМЕНА ЖИВОТА, 61
О миру, 61
Молитва господу старца Тадеја витoвничког, 82

КАКО ЈЕ ДОБРО МЕЂУ ДОБРИМА БИТИ, 83
О зависти, 83
О љубави, радости и миру, 92
О дару Молитве, 104

КРАЈЊЕ МИРЕЊЕ - ИДЕАЛ, ХРИШЂАНСКОГ ЖИВОТА, 115
Окружени смо тајнама, 116
О спасењу, 119

ГОСПОД ЈЕ У СВИМА, 137
Литература, 140