Карцином дебелог црева: од превенције преко карциногенезе до метастазе
Академијски одбор за биомедицинска истраживања САНУ, у оквиру циклуса конференција о проблемима јавног здравља у Србији, организовао је научни скуп инспиративног наслова „КАРЦИНОМ ДЕБЕЛОГ ЦРЕВА – од канцерогенезе до метастазе“ (Београд, 23. априла 2018. године). Тај задатак је припао професору др ЗОРАНУ В. КРИВОКАПИЋУ, дописном члану САНУ, нашем врсном хирургу и стручњаку када је реч о познавању и лечењу ове опаке болести. У томе му је помогла одабрана екипа изузетних експерата из различитих научних области које су релевантне и од суштинског значаја за добро познавање и успешно лечење, па и излечење карцинома дебелог црева.
Било је саопштено 19 реферата који се, прилагођени прикладној писаној форми, збирно објављују као значајна научна монографија. То су јој омогућили компетентност аутора и високи научни ниво саопштених радова који су дозволили да се уобичајена форма зборника превазиђе и преточи у својеврсну вредну монографију, достојну и међународног угледа.
Теме су разврстане у три поглавља чији наслови осликавају њихову међусобну повезаност.
Прво поглавље на почетку саопштава савремене епидемиолошке трендове колоректалног карцинома у свету, у коме је он трећи узрок оболевања и четврти узрок умирања међу солидним малигним туморима. У Србији је карцином дебелог црева други на листи оболевања од солидних малигних тумора, после карцинома плућа код мушкараца и рака дојке код жена. Истовремено, он је и други узрок смртности код мушкараца и трећи код жена. Тиме се Србија сврстала међу земље са високом стопом смртности и нешто нижом стопом учесталости појаве ове болести.
Кључни чиниоци појаве колоректалног карцинома су специфични онкогени и тумор-супресорски гени чији међусобни утицаји и мутације током времена ремете ћелијски циклус, те од здраве слузокоже дебелог црева, преко бенигних лезија и премалигних полипа, настаје и развија се инвазивни малигни тумор. Посебно исцрпно говори се о хромозомској и микросателитској нестабилности (Линчов синдром и др.), као и о мутацији гена.
Колоректални карцином се испољава у три клиничке варијанте – спорадична, породична и урођена. Његова повремена појава је најчешћа, док су друге врло ретке. Посебну групу чине наследни неполипоидни карциноми колона, а ту су још и други урођени канцерски синдроми (Гарднер, Појц-Јегерс и др.) који чине генетску подлогу за његов развој.
Човек је у својој биолошкој природи сваштојед са преваленцијом карниворе. Месо је енергент који људска врста са задовољством конзумира још од својих почетака. Зато се у монографији разматра канцерогени потенцијал тзв. „црвеног меса“, његове термичке обраде, као и месних прерађевина које савремени човек обилато и некритички користи у својој исхрани. Међутим, месо не треба априори и негативно карактерисати, јер оно је од виталног значаја за људску врсту као важан енергетски извор; само га треба умерено и уравнотежено уклопити са храном богатом биљним влакнима и антиоксидансима…
Детаљни подаци о књизиНаслов: Карцином дебелог црева: од превенције преко карциногенезе до метастазе
Издавач: Завод за уџбенике
Страна: 348 (cb)
Страна у боји: 348
Povez: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 29 cm
Година издања: 2018
ИСБН: 978-86-17-19893-8