Књига о блаженој Ксенији Петроградској
УВОД
У ХVIII веку, престоница Руске царевине састојала се од два дела. Један од њих, дворски и парадин, није опчињавао само престоничке житеље, него и странце.
"Била сам потпуно опчињена здаљима Санкт Петербурга, прекрасним палатама и широким улицама", писала је франuyека уметница Виже Лебрен. "Лепотица Нева, светла и прозирна, протиче кроз град и потпуно је прекривена разним лађама које непрекидно одлазе и долазе и тако задивљујуће оживљавају овај прекрасни град. Обала Неве је сва од гранита, исто као и многи канали који су, по наређењу Катарине Друге, прокопани унутар града. Са једне стране реке налазе се прекрасне зграде Академије уметности, Академије наука и многе друге, које се одражавају у води. Причали су ми да не постоји ништа лепше од изгледа ових здања на месечини - сва она тада изгледају као древни храмови. И заиста, према величини својих зграда и према националној ношњи свога народа која подсећа на прошлост, Петроград ме преносио у Агамемноново време".
Постојао је, међутим, и други део града у који нису залазили не само странци, него су овде ретко боравили чак и сами житељи центра. Овај рејон називао се Петроградском земљом.
Пре само неколико деценија, био је то парадни и најлепши део града. Овде се налазио дворац цара Петра, овде су живели знаменити људи. Међутим, почев од 30-тих годииа ХVIII века, када је град, тргујући са Московом и са средишњим областима Русије, почео да се шири према Московском путу, центар се преместио на Адмиралска острва и најважније државне установе и племићки дворци почели су да се распоређују на самом острву и око њега. Петроградска земља, која се налазила усред финског блата, била је реком одсечена од овог центра и претворила се у периферију. Племство одлази из Петроградске земље и овде почињу да се настањују ситни чиновници, трговци и службеници војних установа.
Био је то најсиромашнији део престонице.
Дугачки низови узаних улица од којих многе нису биле чак ни пополочане и дрвене кућице биле су уобичајени призор у овом делу престонице. Уколико се иде даље од Великог проспекта, од тог централног дела, утолико бива тише, мрачније, сиромашније... Тамно је, понегде тиња у љани фењер, али његова жута, пригушена светлост не може да се бори са помрчином која се рано спушта...
Било је то уточиште сиротиње. Издвајајући по неколико рубаља од своје плате, чиновник би, током дугих година службовања, сакупио невелики капитал, а онда за малу суму новца куповао комадић земље у Петроградској земљи да би ту, мало-помало, од јефтиног материјала саградио дрвени кућерак. Затим би се, дочекавши пензију и седе власи, пресељавао овамо да ту проживи остатак живота. Овде су се, на жутим таблицама које су указивале на власнике кућа, могли видети сви чинови државне службе - од бележника до државних саветника. Били су то сиромашни и у већини случајева неудобни домови не баш богатих домаћина.
Центар живота Петроградске земље биле су тезге на тржници. Овде су се окупљале слушкиње, долазиле су удовице да купе шећера за пет копејки, лакеји који су продавали папир украден од њихових господара ... Овде су причали о свему шrо се догађа у престоници и у свету. Овде је све било отворено, све се преносило од уста до уста, све се памтило и затим преносило деци и унуцима.
Једна од тих улица добила је своје име по пуковнику, дворском појцу Андреју Петрову. Пре неких двеста педесет година, његова удовица могла се сусрести недалеко од цркве Светог апостола Матеја или недалеко од тржнице. Увек је била окружена људима, око ње се обично налазило на десетине жена, њених следбеница; ословљавали су је са "Андреју Фјодоровичу", а мајке су јој доносиле децу и, кад би их помиловала по глави, са осмехом одлазиле; неке су, пак, стајале и слушале шта она говори. После два столећа, ова јуродива ће се прославити у збору светитеља и васцели православни свет молиће јој се речима: "Света блажена Ксенија, моли Бога за нас!"
САДРЖАЈ
Увод, 3
Првих двадесет шест година, 6
О подвигу јуродивости, 13
Бескућница и скитница, 18
О прозорљивости блажене Ксеније, 22
Предсказивање смрти царице Јелисавете Петровне, 26
Молитве за грешнике, 30
Последљи подвизи, 37
О капели и канонизацији блажен е Ксеније, 44
Под покоравам блажене Ксеније, 52
Уместо поговора, 67
Акатист светој Блаженој Ксенији Петроградској, 69
Молитве светој блаженој Ксенији Петроградској, 84
Неки случајеви молитвене помоћи, 89
Чуда Свете Ксеније, 54
Детаљни подаци о књизиНаслов: Књига о блаженој Ксенији Петроградској
Издавач: Linc
Страна: 160 (cb)
Povez: meki
Писмо: ћирилица
Формат: 12 x 20 cm
ИСБН: