Аутор: Група аутора
Страна: 400
► Остали детаљи

Умно–срдачна молитва је, уз Свету Литургију, само срце Православне Цркве. Конкретан и практично применљив уџбеник молитвеног тиховања, са чистих светогорских извора, најзад и на нашем језику. Књига која ће постати саставни део Вашег молитвеног правила. Исусова молитва је крвоток Цркве, ветар који разгони искушења, тихо пристаниште за узнемирена срца, заштита од демона и његових замки. Ако је истина (а јесте!) да наш живот зависи од наших помисли онда је Исусова молитва златни пут ка постизању склада у животу и небеског мира у помислима.

ПРЕДГОВОР КЊИЗИ

Родољубиви читаоче ове књиге, који помишљаш на небеско! Било би правилно да на почетку наведем речи Јеремије који горко плаче: Исушиле су се од плача очи моје, немирна је у мени сва утроба моја (Плач 2, 11), када помислим на стање браће монаха, јер они не само да не творе долично созерцатељни подвиг о којем сагласно уче стари и нови духоносни оци, него се и одрвраћају када чују за трезвеноумље и срдачну молитву. У томе су они слични Варлааму, латинској звери, и Акиндину, Григори и Прохору Кидонису - најмахнитијим противницима овог свештеног делања, с којима су се херојски борили племенити Григорије Палама, патријарх Филотеј и остали који се појављују у Томосу љубави.

Савремени монаси одвраћају се од трезвеноумља и срдачне молитве из тог разлога што велики противник сатана, узнапредовавши у овом последњем веку више него у претходним, настоји не само да занавек избрише сећање на ову тешку, али спасоносну науку, него и да уништи чак и усрдно извршавање саборних молитви и појања у цркви.

Међутим, како до свршетка века неће ишчезнути изабраници Божији (ако не и пророци нове благодати) који подстичу друге на подражавање и достизање делатне и созерцатељне врлине, састављена је и ова књига као душекорисна и као она која покреће на врлински и благочестив живот. Читање ове књиге у стању је да из сваке душе протера дремеж - пород бесловесних и ниских страсти, а такође и малодушност и бојажљивост и да побуди божанствену жељу, да помогне напредовање у достизању савршенстав раста Христовог и Цартсва небесеког које се, према непогрешивој речи Спаситељевој, налази у нама и унутар нас.

Нека нико у овој књизи не тражи складну композицију и лепу реченицу, јер је излагање у њој невешто. Корист, међутим, не долази од вештине компоновања, него од помисли истине.

Многи од чудеснох Отаца написали су мноштво подвижничких дела, у словима и поглављима - сваки ради користи својих савременика. Тада је свуда владала врлина а онима, који су их творили, изобиловали су и градови и пустиње. Будући научени од Бога, они су и једни друге поучавали живим гласом. Учитељи су писали за познаваоце, подсећајући их на подвиг и на врлину и подстичући врлинске на њихово обнављање. Сада, пак, када незаконито преовлађује безбожништво и када се врлина презире, нема ни незаблудних руковођа и учитеља, док су свуда присутни раскалашност, незнање и нерад - крајње напрегнута борба и божанствнеи подвизи ових светих подвижника "олимпијаца" чине се нама, лењивима, као измишљотина, ако не и као пусто празнословље.

У овом делу се, као живим гласом и посредством делатног подвига, донекле простодушно, али живо описује трезвеноумна, пажљива, созерцатељна и срдачна молитва, потврђена обилним изливањем потока суза. У таквој молитви не може да се сакрије никава сатансак прелест, а што потврђује и велики међу подвижницима, ниневијски јерарх, Исак Сиријски, говорећи: "Ако измориш своје очне капке, онда, док посредством тоге не достигнеш сузе, немој мислити да си било шта достигао током свог живота, јер си до сада водио световни живот и делао као спољашњи човек, док је унутрашњи човек био бесплодан, будући да његов плод почиње сузама, његове очи се непрекидно, током две и више година, даноноћно уподобљују воденом извору. После тога, наступа умирење помисли, јер је онај који ово пише, то упознао сопственим искуством".

О томе да је за задобијање непрестане молитве потребан велики труд, писао је и неки древни, преподобни отац: "За задобијање сваке врлине потребан је само привремени напор и труд. Међутим, када је у питању молитва, неопходно је да се подвизавамо до последњег даха".

О томе да лукави свагда кидише на срце (обитава у срцу) и да одатле непрестано сеје и шаље сваки грех, говоре и Григорије Синаит, и Григорије Палама: "Прелест и сатанско дејствовање свагда се налазе у срцу" и "сатана жели да човек никада за то не озна, да не би почео да трага за непрестаном молитвом и протерао га одатле. Благодат, пак, коју смо добили приликом крштења, крије се у унутрашњости ума и открива се подвижник кроз подвиг трезвеноумља и молитве" (св. Григорије Палама, "Три главе о пажњи и чистоти срца").

О срдачном болу говори и божанствени Јефрем: "Поднеси болно страдање, да би избегао бол због узалудног страдања". "Ако твоја крста и груди не ослабе од одузетости постом и трудом, ако се у теби не зачне онако мучан бол, какав осећа жена када рађа, дух спасења неће се родити у земљи твога срца". То исто каже и Петар Дамаскин: "Дај крв да би задобио Дух, јер су свети давали крв да би задобили Духа благодати".

Према томе, ви који сте на своја плећа узели благи јарам Христов и који се подвизавате у безмолвију, у телу водећи анђеоски живот, прихватите ову свештену књигу која ће вас научити сваком духовном подвигу. Наиме, она учи познању свих непријатељских искушења и јасном разликовању различитих страсти, умној молитви и духовном успону, и свакој созерцатељној и делатној врлини, најјасније је тумачећи. Извршавајући написано на делу, посредством усељавања благодати Утешитеља у срцу задобија се осећање залога, и са потпуним уверењем нека се удостојите неизрецивог Царства Свецара Христа Бога нашега, поставши, Његовом благодаћу, наследници који ликују, непрестано Му узносећи хвалу са Оцем и Светим Духом. Амин.


Онај који има здраве очи
посматра сунце
а онај који је стекао чисто срце
досеже оно што је трезвеноумље.

САДРЖАЈ

БЕЗИМЕНИ СВЕТОГОРСКИ ИСИХАСТА
ТРЕЗВЕНОУМНО СОЗЕРЦАЊЕ (О МОЛИТВИ)

Предговор, 7
Предговор књизи, 12
1. Како умна и срдачна молитва истребљује демоне, 15
2. Морамо да пронађемо истинског подвижника умне молитве од њега се научити начинима такве молитве, 25
3. Како се могу истерати из себе демони страха, 32
4. Онај који жели да се удостоји дара умне молитве мора да води узвишен, чист, беспрекоран и претежак живот, 37
5. О присиљавању на срдачну молитву, услед којега се унутар човека рађа оштар бол, 41
6. Код онога који се умно моли из дубине срца до бола, овај бол изазива окушање доброте и сладости Господње, 56
7. О томе када Божија благодат посећује онога који се на умни начин из срца моли Богу, 59
8. О томе да се, када је гладан онај што се умно моли његова се уста понекад наслађују молитвом, 64
9. О крајњој слабости човековог унутрашњег и спољашњег стања услед крајњег присиљавања срдачне молитве, 70
10. О умној молитви, о срдачној молитви и о трезвеноумној молитви, 74
11. Како гордо и нечисто срце после скрушене молитве постаје чисто и смирено, 76
12. О томе да се анђели испуњавају страхооштовањем пред човеком чије се срце непрестано бави молитвом, 80
13. Шта се догађа монаху-подвижнику ако се у време жалости и искушења помоли Христу умно са скрушеним срцем, 82
14. О томе како мисао схвата извор разних помисли које улазе у душу; које су од Бога, а које су од демона, 89
15. О томе како се посредством умне молитве испитује свако виђење: да ли је она уистину од Бога или је од демона, 93
16. О скрушености срца која бичује демоне снажније од сваке најтеже казне, спаљујући сва њихова лукавства, 99
17. Благодарећи умној и срдачној молитви, одежда душе остаје чиста, неоскрнављена и достојна небеског Царства, 105
18. О томе какве духовне знакове добија достојан и чисти свештеник, 113
19. О томе какве ће се духовне благодати удостојити у души и какву ће силу против ђавола добити онај човек који се моли Христу умно и непрестано, са чистом савешћу, 123
Најслађе виђење о овој књизи, 131


САВРЕМЕНИ ОЦИ О МОЛИТВЕНОМ ПУТУ ДАНАШЊЕГ ЧОВЕКА

Архиепископ Антоније (Гољинско-Михајловски)
О МОЛИТВИ ИСУСОВОЈ И БОЖАНСКОЈ БЛАГОДАТИ
Предговор, 135
Молитва Исусова, 136
Усмена (изговарана) молитва, 148
Молитва умна делатна, 156
Молитва умно-срдачна делатна, 167
Молитва умно-срдачна самопокретна, 179
Молитва умно-срдачна чиста, 181
Молитва зритељна (видилачка), 182

Протојереј Валентин Свенцицки
О МОЛИТВИ ИСУСОВОЈ, 184

Старац Јосиф Исихаста
КАД БОГ УЂЕ У СРЦЕ
(одломци из писама старца Јосифа о Исусовој молитви), 213

Старац Јефрем Филотејски
СВЕТОГОРСКИ ПРИРУЧНИК МОЛИТВЕ И ТРЕЗВЕНОУМЉА
О ТРЕЗВЕНОУМЉУ, 236
О УМНОЈ И СРДАЧНОЈ МОЛИТВИ, 243
И. О трезвеноумљу и умно-срдачној молитви, 251
ИИ. О молитиви, 261
ИИИ. О практичном методу умне молитве, 266
ИВ. О молитви (О путу непрестане молитве), 270
Светоотчки савети о молитиви, 280
Антологијске изреке о умној молитви, 283
О СОЗЕРЦАЊУ, 289

Митрополит Сурошки Антоније Блум
ЧИСТИМ СРЦЕМ И УМОМ ПРЕД БОГОМ
Исусова молитва, 297
Молитва са трудом, 300
Молитва тиховања, 303
Храброст за молитву, 314
Сјединимо живот са молитвом и молитву са животом - одговори на питања, 319
Учите се да молите, 335

Архимандрит Рафаил Карелин
НЕБЕСКА СВЕТЛОСТ У СРЦУ
Беседа о Исусовој молитиви, 336
О сили молитвеног тиховања (безмолвија), 351
Пут ка исихији, 355
Највише делање човека, 365
Ући у своје срце, 377
Опасности у молитви, 383

КАКО СЕ ТРЕБА МОЛИТИ
(кратке мисли Светих Отаца о молитви), 385