Аутор: Јасмина Ахметагић
Страна: 169
► Остали детаљи

Након свих написаних анализа, студија и чланака чини се да је веома тешко рећи нешто ново и суштински битно о делу Албера Камија. Ипак, добар проучавалац књижевности зна да свако време баца другачије светло на уметничко дело, чинећи га другачијим и самим тим изнова узбудлјивим. Јасмина Ахметагић, свакако један од наших најзначајнијих савремених књижевних теоретичара, као и увек модерна у приступу и темелјна у анализи, овом књигом покушава управо то: да ухвати одраз времена из ког читамо Камија и да на тај начин добије једну нову текстуру у тумачењу његовог дела. Зашто је Ками данас битан, зашто је још увек толико актуелан, да ли га можда из ове перспективе тачније читамо, колико развитак хуманистичких, когнитивних, психолошких и других наука може да нам помогне у томе и постоје ли уопште још увек неоткривени семантички слојеви у толико тумаченом делу као што је Странац? Ахметагић не сумња да постоје и то нам овом књигом и доказује. Осим Странца, она анализира још један велики роман Пад, збирку новела Изгнанство и кралјевство, компаративистички чита Камија и Киша, а основне ауторове филозофске постулате сабира у једну синтагму – „поетика мере”: у прећутаном, неизговореном, налази се исто онолико значења колико и у вербализованом.