Тајну семенке из којих је прва биљка израсла, магију родослова и преплет рођачких веза, патријархални завет баштине и хапс модерних времена земље Србије, после Књиге о Милутину Данка Поповића, тако популарне и својевремено изизетно утицајне, на овој нашој њиви можда нико није саопштавао, наоко заверенички али наследно легендарно као Добривоје Саздић, како у својим ранијим списима, тако и у Причама о стрицу. Склона сажетости, добро памтећи и храбро стварајући сентенце од који се, каткад, одвојити не можемо, ова је повест имала у себи и моћ да, покадшто искоса, да не кажем иронично, сагледа и најновија наша збитија, а да се наша рецензентска и издавачка имена појављују такорећи као сведоци. Историја и биографија једнако могу да се пишу и читају у маниру постмодерне. Но овде је реч пре свега о тајнама моћи, чојства, злата, погрома, прељубе, пораза, победа једнако, изгубљених синова и вечитих близанаца које толико мари Прамајка. Књига која опомиње, моћно напомиње, радо препушта другим осећање нашијенаца, непотрошену матрицу препознавања људског. Др Драшко Ређеп