Страна: 60
► Остали детаљи

КОЛИЗИЈА ДВЕЈУ ТЕОЛОГИЈА ПРИ РЕВИЗИЈИ РУСКИХ БОГОСЛУЖБЕНИХ КЊИГА У XVII ВЕКУ

Ко је год упознат са грчким православним богослужењем, не може а да не примети размимоилажење између његових чинопоследовања везаних за свете тајне Покајања и Причешћа и одговарајућих чинопоследовања Рускце Цркве. Тако, у руском Требнику чин исповести завршава се разрешном формулом: <<Господ и Бог наш Исус Христосм благодаћу и милошћу Свога човекољубља, нека ти опрости, чедо (име) сва сагрешења твоја; и ја, недостојни јереј, влашћу Његовом која ми је дата, опраштам ти и разрешавам те од свих грехова твојих, у име Оца и Сина и Светога Духа. Амин>>. У грчком чину свете тајне исповести овакве формуле нема. У руском архијерејском Чиновнику на Литургији Јована Златоуста прописано је да свештенослужитељи приликом изговарања речи: <<Примите, једите…>> и <<Пијте од ње сви…>> чине метаније, а на Литургији Василија Великог да архијрерј, приликом изговарања истих речи, осењује хлеб и чашу крсним знаком. Поред тога, на обе литургије прописано је да сви које саслужују са архијрерјом изговарају ове речи <<заједнички, тихо, углас са архијрејем: и нити ко сме ма и једном речју пожурити, нити пак заостати за архијерејем: него сви заједно ваља да изговоре, као из једних уста>>. Такође је прописано <<заједничко>> изговарање речи: <<И учини хлеб овај…>>, и: <<А оно што је у чаши овој… Претворивши их Духом Твојим Светим>> (односно, у литургији Василија Великог:<>, <<Чашу ову…>> и остало)…