Аутор: Зоран Стојановић
Страна: 1214
► Остали детаљи

Ново издање Коментара усклађено је с бројним и значајним изменама и допунама
Кривичног законика до којих је дошло у новембру 2016. године. Осим усаглашавања
с позитивним правом, ово издање је донекле проширено тиме што су детаљније
објашњене и неке одредбе Кривичног законика које нису мењане. У већој мери је
узета у обзир и судска пракса која је у међувремену настала у примени Кривичног
законика. То се, нарочито, односи на одређена кривична дела. Пошто је већ у
претходном издању актуелизовано стање у погледу нових или измењених и допуњених
закона који су релевантни за тумачење и примену бланкетних, кривичноправних
норми, овом приликом то је било потребно учинити само у погледу мањег броја
закона, односно прописа. Иако је сврха Коментара
и даље остала иста, ипак се у тексту овог издања изузетно наводе и извори у
случају експлицитног позивања на ставове теорије.

_________________



Др Зоран Стојановић редовни је професор
Правног факултета Универзитета у Београду. Учествовао
је као члан или председник у раду бројних експертских комисија за израду
законских пројеката. Био је председник Комисије за израду сада важећег Кривичног законика,
а сада је председник Радне групе за измене и допуне тог Законика.
Председник је Суда части при Привредној комори Србије (у трећем мандату),
члан Председништва Удружења за кривично право и криминологију Југославије и др.
Представник
је Републике Србије у Скупштини Међународног кривичног суда са седиштем у Хагу.
Био је члан Високог савета судства, а сада је члан Државног већа тужилаца.
Главни је и одговорни уредник два часописа (Ревија за криминологију и кривично
право и часопис Crimen).

Аутор је или коаутор 12 књига (девет у земљи и
три у иностранству. Објавио је преко 210
чланака, реферата и саопштења на научним и стручним скуповима у земљи и иностранству,
укључујући и учешће у научно-истраживачким пројектима. Према подацима Scindex-a
најчешће је цитирани аутор из области правних наука. У својим радовима осим
темама из области кривичног права (општи и посебни део), бавио се и питањима из
области криминалне политике, реформе кривичног законодавства, упоредног и
међународног кривичног права, као и питањима из области филозофије, социологије
и историје кривичног права.