Autor: Joakim Sander
Strana: 1904
► Ostali detalji

Junaci koji pomeraju granice izdržljivosti, moći i znanja!
„Lav“ – Nelson de Mil
Autor bestseler serijala o Džonu Koriju Ostrvo šljiva, Igra lava, Suton i Plameni udar
Asad Halil – poznat kao Lav – najopasniji je živi čovek. Nemilosrdni libijski terorista sa planom koji obuhvata samo smrt i razaranja došao je u Sjedinjene Američke Države ne bi li pronašao svog neprijatelja broj jedan Džona Korija, njujorškog detektiva iz odeljenja za ubistva.
Ali Kori mu je ravan protivnik – jednako inteligentan, jednako nemilosrdan i jednako odlučan da smakne Halila sa lica zemlje.
Od prve do poslednje stranice ovo je nemilosrdna borba između dobra i zla. Nelsonov povratak omiljenom junaku Koriju donosi pred čitaoce svakako jedan od njegovih najboljih romana.
„Lav nas podseća zašto je De Mil jedan od najvećih pripovedača.“
Providence Journal
„Jeziv podsetnik na to koliko smo bespomoćni uprkos merama nacionalne bezbednosti.“
Chattanooga Times Free Press
„De Mil spaja uzbudljive akcione scene sa Kalilovim užasavajuće inovativnim napadima i uzaludnim protivmerama Antiterorističke jedinice.“
Publishers Weekly

„Put do zvezda“ – Jurij Gagarin
Zapisi prvog čoveka u svemiru Prvi put na srpskom jeziku
Životno iskustvo pokazuje da svemir neće osvajati nikavi „supermeni“, već najobičniji ljudi. Uostalom, graditelji sovjetskih svemirskih letilica, kao i moji drugovi kosmonauti, svi oni su obični ljudi, predstavnici naše radničke klase, naše inteligencije. Pre samo nekoliko godina ja sam radio kao livac, a sada sam postao Pilot-kosmonaut. Pogledajte me: zar vam ja ličim na „natčoveka“?
Legendarno
поехали, što na ruskom znači idemo, bila je poslednja reč koju je Jurij Gagarin izgovorio pre nego što se 12. aprila 1961. u letilici Vostok otisnuo u svemir. Čitav svet je ostao bez daha kad je dvadesetsedmogodišnji sin jednog stolara izvršio podvig koji niko pre njega nije uspeo da ostvari.
U autobiografiji Put do zvezda Gagarin piše o detinjstvu provedenom pod nacističkom okupacijom, o školovanju za livca a kasnije i vojnog pilota, o ljubavi prema domovini i posvećenosti tadašnjoj Komunističkoj partiji i, konačno, o pripremama i prvom letu čoveka u svemir.
„Ljudski rod neće večno ostati na Zemlji, već će u potrazi za svetlošću i prostranstvom najpre bojažljivo dospeti van atmosfere, a zatim će osvojiti sav prostor Sunčevog sistema.“ Konstantin Ciolkovski

„Probna faza“ – Tomas Pinčon
„Neophodan roman, delo na koji je istorija književnosti čekala.“
Slate.com
Godina je 2001. u Njujorku, Gugl još nije izašao na berzu, Majkrosoft je oličenje Carstva zla, Silicijumska aleja je grad duhova. Možda u igri nema toliko novca koliko je bilo na vrhuncu tehnološke groznice, ali svejedno ne manjka prevaranata koji žele da ugrabe deo onoga što je preostalo.
Maksina Tarnou drži malu agenciju za istraživanje prevara na Menhetnu. Sledi sopstvena pravila – u torbici nosi beretu, posluje sa ološem, hakuje tuđe račune u banci. Inače, ona je jedna prosečna zaposlena majka – ima dva sina u osnovnoj školi, mori je večito pitanje hoće li se pomiriti sa bivšim mužem, živi u pristojnom delu grada – sve dok ne počne da se bavi finansijama jedne velike firme za računarsku bezbednost.
Uskoro će imati posla sa krijumčarem droge u art deko gliseru, profesionalnim „nosom“ koga opseda pitanje Hitlerovog afteršejva, neoliberalnim egzekutorom u elegantnoj obući, kao i sa ruskom mafijom i raznovrsnim blogerima, hakerima, mešetarima i hohštaplerima. Ništa, naravno, nije slučajnost.
Uz povremene izlete u darknet i na Long Ajland, Tomas Pinčon nam daje istorijsku romansu o Njujorku u ranim danima interneta, ne tako davno u prošlosti, ali svetlosnim godinama daleko od ovoga gde smo danas stigli.
„Remek-delo o američkoj paranoji neposredno pre i posle 11. septembra.“
Las Vegas Weekly
„Potpuno genijalno delo.“
Washington Post

„Zločini budućnosti“ – Mark Gudmen
Bestseler New York Timesa i Wall Street Journala.
Putovanje na tamnu stranu tehnologije – i kako ga preživeti.
Sve je povezano.
Svi su na meti.
Kako da se zaštitimo?
Tehnološki napredak je neizmerno koristio našem svetu, ali on ima i zlokobnu stranu. Zločinci su često oni koji među prvima, i na najinovativnije načine, prihvataju nove tehnologije, pa su moderna vremena dovela i do modernih zločina. Danas kriminalci kradu identitete, prazne bankovne račune i brišu servere. Uznemirujuće je lako špijunirati porodicu pomoću bebi-monitora, pejsmejkeri se mogu hakovati tako da izvrše smrtonosni strujni udar, a lopovi analiziraju vaše aktivnosti na društvenim mrežama kako bi ustanovili kada je najbolje da vam provale u kuću.
U međuvremenu, 3D štampači proizvode kalašnjikove, bioteroristi mogu da daunlouduju recept za virus ebole, dok karteli za krijumčarenje droge koriste jata dronova. Ovo je samo početak cunamija tehnoloških pretnji koji nam se primiče. U Zločinima budućnosti, Mark Gudmen otvara svoju arhivu sa stotinama stvarnih slučajeva kako bi nam iz prve ruke ukazao na predstojeće opasnosti.
„Zločini budućnosti čitaju se kao zbirka neobično inventivnih i zastrašujućih priča koje je iznedrio najmaštovitiji pisac naučne fantastike… Jedino što se gotovo sve te priče upravo sada obistinjuju svuda oko nas.“ Džejn Mekgonigal
„Tehnologija je oduvek bila mač sa dve oštrice – vatra koja nas greje, ali i koja spaljuje naša sela. Mark Gudmen pruža duboko oštrouman uvid u vatre 21. veka.“ Rej Kerzvajl
„Ovo se mora pročitati!“ Lari King