Autor: Česlav Miloš
Strana: 936
► Ostali detalji

Česlav Miloš (1911–2004), poljsko-litvanski pesnik, književnik, esejista i prevodilac. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1980.

Abecedar

Abecedar sam pisao umesto romana ili kao nešto na granici romana, u skladu s mojim stalnim traganjem za „obuhvatnijom formom“. Upitao sam se zašto se ne bih oprobao u formi koju dosad nisam koristio, koja daje mnogo slobode pošto ne juri za lepotom, već registruje činjenice... Čudan je to spektakl i sâm sam se, učestvujući u njemu, čudio nekakvom obilju koje je izmicalo rečima... čitavo klupko isprepletanih sudbina, tragične i komične; boje, oblici, zvučanje različitih jezika i različitih akcenata.
Česlav Miloš

Pisana u formi rečnika, ova knjiga poljsko-litvanskog nobelovca može se čitati od početka, iz sredine ili s kraja a da se ne izgubi nit piščeve misli ni celina njegovog obuhvatnog uvida u doba u kojem je živeo, njegove više ili manje značajne protagoniste i događaje koji su ga obeležili, u „taj ljudski čestar koji nazivamo istorijom naše savremenosti“.

Adam i Eva, alhemija, Amerika, automobil, Balzak, bogumili, Dostojevski, engleski jezik, grad, glupost Zapada, istina, prva ljubav, novac, predsrasude, Rembo, slava, umišljanje i znanje – samo su neke od blizu dve stotine odrednica o temama, pojavama i ljudima koje su Česlava Miloša opsedale tokom života i, kako se sam izrazio, pohodile ga poput „glasova ljudi koje je nekad poznavao, ili znao po čuvenju ili iz knjiga“, stvarajući jedinstven romaneskni mozaik o dvadesetom veku.

„Ova kolekcija uazbučenih reminiscencija pruža čitaocu nesumnjiv utisak celine zahvaljujući Miloševim višegodišnjim filozofskim i književnim preokupacijama koje su i ovde prisutne: kratkoća života suočenog sa ’rekom zaborava’ i paradoks hrišćanske vere u kontekstu nesagledivih razmera ljudske patnje.“ Kristen Kejs


Zapisi na salveti

Već je ogled o staljinističkom sistemu i totalitarnoj svesti Zarobljeni um potvrdio Česlava Miloša kao mislioca koji je, po sopstvenim rečima, u esejima iznosio ono što nije mogao u poeziji. Njegovi pozni eseji objedinjeni u ovom izdanju pod naslovom Zapisi na salveti, nastali u poslednjoj deceniji XX veka, po prvi put se objavljuju na srpskom jeziku.

U izboru i prevodu Ljubice Rosić, ove eseje povezuje kritički odnos prema civilizaciji s kraja veka, prema njenoj površnosti i lažnim vrednostima, pružajući čitaocu jasno komponovanu i celovitu knjigu. Pored promišljanja nemoralnosti umetnosti, značaja poljske poezije, statusa savremenih emigranata, čiju je sudbinu i sam podelio, ovde nalazimo i Miloševe uspomene, portrete prijatelja i poznanika (Kami, Brodski, Kolakovski), poznatih pesnika i prozaista (Dostojevski, Ruževič, Šimborska, Gombrovič, Vitkjevič), pa i pisaca sa čijim se pogledima nije slagao (Larkin), pronalazeći u njihovom delu ono što najviše intrigira današnjeg čitaoca.

Jedan od poslednjih u ovom izboru, esej „Sreća“ predstavlja Miloševo zaveštanje o mirenju sa svetom. Pesnik mudrac, koji je nadživeo većinu svojih vršnjaka, za vreme posete rodnoj Litvaniji opet postaje dečak. „Gledao sam livadu. Naglo sam postao svestan da sam za vreme svojih dugogodišnjih lutanja uzalud tražio tu kompoziciju lišća i cveća, kakvu sam ovde našao, i da sam uvek sanjao o povratku. Ili, tačnije, razumeo sam to tek kad me je preplavio veliki talas osećanja, koji mogu da nazovem samo jednom rečju – sreća.“


Planine Parnasa – Science fiction

Prvi prevod u svetu ranog romana poljskog nobelovca!

U Miloševoj antiutopiji Planine Parnasa planeta je prenaseljena ljudima koje muči jedino strah od viška vremena. Oni kompulzivno doživljavaju svaki slobodan trenutak i leče se primenom starih (erotska igra) i novih metoda (stimulacija strujom). Životom na Zemlji upravlja Savez Astronauta – najviša centralna vlast, koja ne upravlja javno, već preko brojnih opozicionih i prevratničkih udruženja, kao što je Više bratstvo nirvane. Pošto je izgubilo osećaj za cilj i kontinuitet, bez bogova, mudraca i autoriteta, čovečanstvo je poludelo za turizmom i udruživanjima, univerziteti su pretvoreni u preduzeća za produžavanje detinjstva jer usled uznapredovale tehnologije ne postoji potreba za radom, policijski aparat je suvišan zbog razvoja genetike i mogućnosti uticanja na čovečji um…

„Nalazimo se u svetu gde je čovek, da bi preživeo, osuđen na život bez razmišljanja u potrošačkoj čauri, lišen svih briga (osim osećanja besmisla) i potrebe za sporazumevanjem s bližnjima (jezička atrofija). Civilizacija gubi vitalne snage, što uzrokuje porast masovnih samoubistava, u eri kada ljudski razum, usled sumanute tehnološke trke, stiže do svog kraja i okreće se protiv sebe...“ Agnješka Kosinjska

„Planine Parnasa su opominjući literarni uvid u savremenu krizu čovečanstva.“ Januš R. Kovalčik