Аутор: Лука Мичета
Страна: 1951
► Остали детаљи

Novinar, istoričar i pisac Luka Mičeta, „biograf zlatnog srpskog srednjeg veka“, čitaoce upoznaje sa životom i radom slavnih i značajnih srpskih vladara koji su obeležili svoje doba.
„Zaveštanje Svetog Save“ – Luka Mičeta
Povest o nastajanju nebeske Srbije na zemlji Osam vekova autokefalnosti srpske crkve
„Knjiga Luke Mičete Zaveštanje Svetog Save predstavlja delo koje će rado čitati najširi krug čitalaca. Ističemo dva značajna momenta koji odlikuju ovu knjigu: ona ne pati od istoriografskih pogrešaka, što je postala redovna pojava u popularnoj literaturi, a sa druge strane tekst nije opterećen onom vrstom stila i načina izlaganja, koji su nezaobilazni u naučnoj literaturi. Luka Mičeta je, dakle, napisao pitak i čitljiv tekst sa uvidom u savremenu istoriografiju o Svetome Savi.
Govoriti o Svetom Savi nije ni lako, ni zahvalno. Međutim, može se reći da je naš pisac čestito odužio dug Svetome Savi.“ prof. dr Siniša Mišić
„Luka Mičeta je uspeo da napiše biografiju Svetog Save izbegavši pristrasnost i učitavanje, objektivno, ali ne kritički reduktivno. Sasvim opravdano postavljajući okvire knjige široko, predstavljajući vreme, ličnosti i događaje koji prethode delu i epohi prvog srpskog arhiepiskopa a ne upadajući u zamku taštog i komotnog podrazumevanja, Luka Mičeta je ovo delo napisao za čitaoce koji bi da o najvećem srpskom svetitelju saznaju što više. Ova knjiga im pruža priliku da Srbina koji je od svih svojih sunarodnika tokom istorije učinio najviše za svoju naciju u svojoj mašti ožive, a da u tome ne pogreše.“ prof. dr Oliver Tomić
„Dosad najpotpunija biografija Svetog Save, knjiga Luke Mičete zaslužuje mesto u svačijoj biblioteci, kao knjiga kojoj bi se, kao svojevrsnom podsetniku, trebalo povremeno vraćati.“ dr Aleksandar Uzelac

„Stefan Prvovenčani“ – Luka Mičeta
Biografija prvog srpskog kralja ili Zašto Srbi nisu katolici Sudbina je Stefanu Nemanjiću nenadano dodelila vlast. Na srpski presto došao je spletom istorijskih događaja, tuđom zaslugom – ali je zato sve ostalo bilo isključivo plod njegovih sposobnosti. U doba kada je svako sa svakim ratovao, ovaj prvi krunisani srpski kralj uzdao se u pamet i diplomatsku veštinu pre nego u golu snagu.
Da je bio vladar kultivisanog duha kome književno umeće nije bilo strano, Stefan Prvovenčani pokazao je u Žitiju Svetog Simeona, životopisu svog oca i utemeljivača srpske države.
Upravo vladarska smelost i široko obrazovanje omogućili su Stefanu Prvovenčanom da svaki istorijski događaj svoje epohe preokrene u korist sopstvenog kraljevstva. Zahvaljujući mudro vođenoj politici, on je u istoriji ostao zapamćen kao vladar koji je znao kako da osvoji i, još važnije, kako da sačuva ono što je stekao.

„Stefan Dečanski“ – Luka Mičeta
Biografija najnesrećnijeg srpskog vladara.
Nijednog srpskog vladara nije pratila takva misterija, takav dramski naboj, takva kob, kao Stefana Dečanskog, najnesrećnijeg kralja Srbije u njenoj više od milenijuma dugoj istoriji. Srpska istorija ne poznaje veštije izvedenu igru dolaska na vlast, ali ni tragičniji odlazak sa nje.
Stefan Dečanski imao je nesreću da vlada između dve znamenite ličnosti: oca, nemilosrdnog kralja Milutina, i sina, neumoljivog cara Dušana. Iako je njegova vladavina bila kratka i omeđena dvojicom izuzetnih državnika, Stefan Dečanski je uspeo da ostavi potomstvu Visoke Dečane i da se upiše u svetitelje.
Kakvi su odnosi vladali na srednjovekovnom dvoru Nemanjića, da li je Stefan Dečanski bio oslepljen ili slabovid, kako se držao u progonstvu, kako se vratio na vlast i kako mu je ona došla glave – saznaćemo iz ove nesvakidašnje i sveobuhvatne istorijske biografije.
Odlomak iz ove knjige možete pročitati
ovde
.
„Despot Stefan Lazarević“ – Luka Mičeta
Biografija prvog Beograđanina.
Despot Stefan, sin kneza Lazara, bio je vladar nesvakidašnjeg dara i velikih sposobnosti. Ostalo mu je u nasledstvo propalo srpsko carstvo, na čijim je ruševinama stvorio moćnu despotovinu. Kao vladara krasila ga je mudrost, a kao vojskovođu hrabrost i viteštvo. Srpska država je posle Kosovske bitke trajala još sedamdeset godina upravo zaslugom i umećem despota Stefana.
Pisac pesme Slovo ljubve, graditelj Manasije, pobornik književnosti i umetnosti, Stefan Lazarević učestvovao je u više bitaka nego ijedan njegov prethodnik na srpskom tronu. Koliko su državnički uspesi bili plod njegovog političkog umeća i snage velikog viteza, toliko su njegovi književni dometi bili rezultat njegovog dara, prefinjenosti i visoke, nemanjićke kulture. To mu je obezbedilo da u srpskoj istoriji bude ovekovečen kao hrabar ali i mudar vladalac, za koga je Miloš N. Đurić rekao da se najviše približio idealu vladara-filozofa.

„Stefan Nemanja“ – Luka Mičeta
900 godina od rođenja.
Nastanak evropske Srbije.
Povest Srba od doseljavanja na Balkan do države župana Stefana Nemanje.
Stefan Nemanja, u monaštvu Simeon, spada u one vladare koji su stekli poštovanje kako svojih podanika i savremenika, tako i svojih potomaka. Samo je uticaj njegovog svetiteljskog kulta na srpski narod bio veći od njegove vladarske slave. Monah sveti Simeon je nadvisio i nadmašio velikog župana Stefana Nemanju.
Vladarski plašt zamenio je skromnom monaškom rizom, mač krstom, štit jevanđeljem, veseli i bučni dvor hilandarskom tišinom.
Silazeći sa trona peo se u večnost.
Bilo je to izdizanje iznad ljudske mere – na putu ka svetosti.

„Dušan Silni“ – Luka Mičeta
Biografija prvog srpskog cara.
Prvi srpski car Stefan Uroš IV, prozvan Dušan Silni, najčuveniji je srpski vladar koji je ušao u mit obeleživši svoje stoleće, ali i celu srpsku istoriju. Spadao je među one izuzetne ličnosti koje su smatrale da samo večnost može da im zapoveda, a istorija sudi.
Sudbina mu je dodelila svu zemaljsku moć koja se tada mogla dobiti i on ju je znalački koristio. Obrazovanje i vera su mu pomagali da shvati imperative svoga doba i da razume ljude, a zadobijena moć da dominira svojim stolećem, da uspešno vodeći i zemlju i narod neustrašivo stremi svome cilju: osvajanju Carigrada.
Vizantiju nije osvojio, ali besmrtnost jeste u pamćenju svog naroda. Bio je slavni zakonodavac: Dušanov zakonik smatra se svojevrsnim ustavom srednjovekovne Srbije i jednim od najznamenitijih spomenika ne samo srpskog zakonodavstva već i čitave srpske kulture.