Аутор: Василиј Чекригин
Страна: 278
► Остали детаљи

Василиј Николајевич Чекригин (1897-1922) припадао је руској авангарди и пријатељевао је са многим истакнутим савременицима, попут Хљебњикова, Мајаковског, Ларинова, Бурљука и других. Његове слике су биле инспирисане руским иконама и фрескописом, а што се филозофских тема тиче, бавио се мотивима васкрсења, «људске моћи», односом воље и знања, као и могућностима науке у мењању света и природе човека.

..Одлучан да оствари своју монуметалну замисао новог фрескописа, Василиј Чекригин се обраћао и комунистичким властима, наравно, без успеха.

Замисао великог зидног сликарства Саборног Храма Васкрсавајућег Музеја-Школе у духу "философије заједничког дела" Николаја Фјодорова, остала је неостварена, али о њеној величанствености сведоче стотине сачуваних слика и цртежа, обједињених под заједничким називом Васкрсавање мртвих. Истовремено са тим "ликовним припремним радом" Чекригин - такође на трагу Фјодорова и Соловјова - формулише и основне поставке своје естетике животворења, естетике као науке о Великом устанку, о заједничком учешћу Синова васкрситеља и Божанске Тројице у делу васкрсавања свих умрлих поколења, али и претварања бескрајних, сада мртвих небеских светова у заједничко Станиште бесмртног Живота у свим његовим пројавама. Зато узвишена и савршена уметност будућности, уметност живих ликова а не пуких копија, може и мора, како то учи Чекригин, бити искључиво дело преображаја Космоса и изградње Раја...

САДРЖАЈ

Анастасија Гачева
УМЕТНИК КОЈИ СПАСАВА СВЕТ, 5

О САБОРНОМ ХРАМУ ВАСКРСАВАЈУЋЕГ МУЗЕЈА, 39
МИСЛИ 1920-1921, 75
ТЕКСТ КЊИГЕ ЦРТЕЖА 1921, 95
ПРИПРЕМНИ МАТЕРИЈАЛ ЗА ЦИКЛУС ПРЕДАВАЊА У ВХУТЕМАСУ 1920, 97
ИЗ ПРЕПИСКЕ СА М.Ф.ЛАРИОНОВОМ 1920-1921, 135
ИЗ ПРЕПИСКЕ СА Н.Н.ПУЊИНОМ 1920-1921, 151
СЛИКЕ И ЦРТЕЖИ, 175