Kondiciona priprema u džudou
UVOD
Fizičkim sposobnostima najčešće pripada centralno mesto u džudo sportu. Pri tom se često traži 'prva među jednakim‘ osobinama potrebnih za uspeh u džuou. Ne tako davno, pre dvadeset godina akcent je bio na sportskoj tehnici. Pri tome kao da se gubilo iz vida da specijalizovana tehnika predstavlja integralni deo sistema elemenata osnovne tehnike (padova, kretanja, bacanja, zahvata u parteru, gušenja, poluga) u čijoj osnovi leže: snaga, brzina, izdržljivost, elastičnost i okretnost. Favorizovanjetehnike nije bilo karakteristično samo za džudiste Japana nego i za sve druge širom sveta.
Sledi period vladavine A. Gesinga* u kome se postepeno diferencira stav da je snaga fizička sposobnost kojoj treba dati prioritetan značaj. Posmatranja koja su utvrdila da "snažniji pobeđuje" pod uslovima podjednake tehnike doprinela su usmeravanju istraživačkog i praktičnog rada na ovu vrstu sposobnosti.
Kako je vreme prolazilo a u praksi je snažniji počeo da gubi od isto tako snažnog protivnika ali samo za nijansu bržeg. Tako da se u džudou javlja period kada se izuzetna pažnja posvećuje brzinskim kvalitetima takmičara.
Sadašnji trenutak stavlja u prvi plan izdržljivost. Nesumnjivo izdržljivost zauzima posebno mesto u savremenom džudo sportu jer omogućuje da se potpunije izraze do sada navedenefizičke sposobnosti. Tako moramo posmatrati snagu i brzinu u džudou ali u funkciji izdržljivosti, jer samo onda predstavlja kvalitet koji donosi prednost. Kao najbolja potvrda svemu ovome je Svetsko prvenstvo u džudou održano u Beogradu 1989. godine.
Maksimalna brzina pokreta je u negativnoj korelaciji sa izdržljivošću jer se pokreti mogu izvoditi maksimalnom brzinom samo u ograničenom vremenskom periodu. To vreme je trebalo produžiti pa je zato nastao u sportskom treningu pojam i metodska oznaka 'brzinska izdržljivost" kao poseban kvalitet brzine. Tako se džudo tehnika više posmatra u funkciji izdržljivosti. Svedoci smo bili na Svetskom prvenstvu u Beogradu da je džudo tehnika dolazila do punog izražaja samo u onim slučajevima kada su džudisti zaista bili dobro pripremljeni. Statistika kaže da je to važilo za poslednje minute svake borbe u kojoj se odlučivalo o nekom plasmanu.
Dinamičnost džudo sporta kao da je iscrpla mnoge mogućnosti podizanjafunkcionalnih rezervi i usavršavanja fizičkih sposobnosti pod uticajem sportskog treninga
Izgleda da trening utiče onoliko koliko dozvoljava genotip. Faktori nasleda dobijaju sve više svoj pravi značaj i u okviru fizičkih sposobnosti.
Neophodan stepen razvoja snage, brzine, izdržljivosti pokretljivosti i okretnosti neizostavan su uslov za izvodenje pokreta i čine njegovu osnovnu karakteristiku uzimajući u motornoj radnji različit udeo.
Urođene uslove svih fizičkih sposobnosti stvaraju sama morfološka građa organizma, dok nivo funkcionalnih mogućnosti i energetsko obezbeđenje utiče na uspešnost njihovog ispoljavanja.
SADRŽAJ
1 0. UVOD, 10
2.0. KONDICIONITRENING U DŽUDO SPORTU, 12
3.0. ORGANIZACIJA PROCESA PRIPREMA ZA DŽUDO BORBU, 14
4.0. PLANIRANJE PRIPREMA, 15
4.0.1. Perspektivni plan priprema, 15
4.0.2. Periodični (ciklusni) plan priprema, 15
4.0.3. Tekući plan priprema, 16
4.0.4. Operativni plan priprema, 16
4.0.5. Ciklusni plan priprema, 17
4.0.6. Pripremni period, 19
4.0.7. Takmkičarski period, 29
4.0.8. Prelazni period, 31
4.0.9. Trajanje pripremnog perioda, 31
4.10. Opšta pripremna etapa, 32
4.11. Specifično pripremna etapa, 33
5.0. PROGRAMIRANJE DŽUDO CIKLUSA, 35
6.0. ZAMOR I OPORAVAK POSLE OPTEREĆENJA POJEDINIH DŽUDO TRENINGA, 37
7.0. PRIMER PRAVUENJA JEDNOG PLANA RADA, 41
8.0. TRENAŽNO OPTEREĆENJE I NJEGOV UTICAJ NA ORGANZAM DŽUDISTE, 44
8.0.1. Sumarni uticaj niza treninga veikog opterećenja na organizam džudiste, 45
8.0.2. Sumarni uticaji dva treninga u toku jednog dana različitih opterećenja po karakteru i veličini, 46
9.0. PROGRAMIRANJE MIKRO CIKLUSA KADA SE TRENING ODVIJA DVA PUTA DNEVNO, 48
10.0. TAKMIČARSKI PERIOD KAO SISTEM TAKMIČARSKIH I SPOJENIH MEZOCIKLUSA, 61
11.0. VISINSKE PRIPREME DŽUDISTA, 70
12.0. SNAGAU DŽUDOU, 85
13.0. OSNOVNA BIOLOŠKA NAČELA RAZVOJA MIŠIĆNE HIPERTROFIJE I SNAGE, 88
14.0. ZAKASNELI EFEKATTRENAŽNIH OPTEREĆENJA, 90
15.0. VEŽBE SNAGE I NJIHOVA PODELA, 92
15.0.1. Trening za poboljšanje snage u izdržljivosti.93
15.0.2. Razrada metode specifične snage, 94
15.0.3. Određivanje kriterijuma usklađenosti sredstava snage sa specifičnom vežbom, 95
15.0.4. Metode za razvijanje džudo snage, 96
15.0.5. Vežbe snage u sistemu kombinovanog treninga, 98
15.0.6. Vežbe snage u ciklusu treninga, 98
15.0.7. Metodika treninga snage vrhunskih džudista, 99
15.0.8. Ostala sredstva za usavršavanje snage, 100
15.0.9. Specifične džudo vežbe za razvoj snage u džudou, 101
16.0. IZDRŽUIVOST U DŽUDOU, 112
16.0.1. Analiza izdržljivosti, 112
16.0.2. Fiziološki elementi, 113
16.0.3. Zona intenziteta energetske razmene, 114
16.0.4. Intenzitet, 115
16.0.5. Obim, 116
16.0.6. Relativni intenzitet, 116
16.0.7. Apsolutni intenzitet, 116
16.0.8. Pregled frekvencije pulsa u uslovima trenažnog opterećenja, 117
16.0.9. Metode izgrađivanja izdržljivosti, 118
16.0.9.1. Metod neprekidnog opterećenja, 118
16.0.9.2. Metod Partlek /igra brzinе/, 118
16.0.9.3. Intervalni metod, 119
16.0.9.4. Takmičarski/kontrolni/metod, 119
16.10.0. Podela izdržljivosti na varijante prema vremenu trajanja napora i stepenu učešća snage i brzine u izdržljivosti, 120
16.10.1. Trening za poboljšanje dugotrajne izdržljivosti, 120
16.10.2. T rening za poboljšanje izdržljivosti srednjeg trajanja 122
16.10.3. Trening za poboljšanje kratkotrajne izdržljivosti, 122
16.10.4. Trening za poboljšanje brzinske izdržljivosti, 124
16.10.5. Vežbe za poboljšanje izdržljivosti, 124
17.0. BRZINAU DŽUDOU, 128
17.0.1. Komponente brzine, 129
17.0.2. Fiziolioške osnove brzine, 129
17.0.3. Putevi razvoja brzine u džudou, 133
17.0.3.1. Tehnička priprema, 134
17.0.3.2. Poboljšanje i usavršavanje brzine, 134
17.0.4. Poboljšanje brzine u džudou, 136
17.0.4.1. Rad u teretani, 136
17.0.4.2. Rad na atletskoj stazi, 137
17.0.5. Vežbe specifične brzine, 150
18.0. POKRETUIVOST U DŽUDOU, 152
18.0.1. Ocenjivanje pokretljivosti kod džudista seniora i juniora, 164
18.0.2. Primer vežbi za pokretljivost na treningu u gimnastičkoj sali, 167
19.0. OKRETNOST U DŽUDOU, 169
20.0. TESTIRANJE I LIČNI KARTON SVAKOG TAKMIČARA POJEDINAČNO, 171
20.0.1. Antropometrija, 171
20.0.2. Biomotoričke sposobnosti, 172
20.0.3.1. Merenjesnage, 172
20.0.3.2. Merenjeizdržljivosti, 172
20.0.3.3. Merenjebrzine, 172
20.0.3.4. Merenjepokretljivosti, 172
20.0.3.5. Merenjeokretnosti, 172
20.0.4. Lični kartonDragomira Bečanovića, 174
21.0. PROLOG, 176
22.0. LITERATURA, 177 SADRŽAJ, 180
Fizičkim sposobnostima najčešće pripada centralno mesto u džudo sportu. Pri tom se često traži 'prva među jednakim‘ osobinama potrebnih za uspeh u džuou. Ne tako davno, pre dvadeset godina akcent je bio na sportskoj tehnici. Pri tome kao da se gubilo iz vida da specijalizovana tehnika predstavlja integralni deo sistema elemenata osnovne tehnike (padova, kretanja, bacanja, zahvata u parteru, gušenja, poluga) u čijoj osnovi leže: snaga, brzina, izdržljivost, elastičnost i okretnost. Favorizovanjetehnike nije bilo karakteristično samo za džudiste Japana nego i za sve druge širom sveta.
Sledi period vladavine A. Gesinga* u kome se postepeno diferencira stav da je snaga fizička sposobnost kojoj treba dati prioritetan značaj. Posmatranja koja su utvrdila da "snažniji pobeđuje" pod uslovima podjednake tehnike doprinela su usmeravanju istraživačkog i praktičnog rada na ovu vrstu sposobnosti.
Kako je vreme prolazilo a u praksi je snažniji počeo da gubi od isto tako snažnog protivnika ali samo za nijansu bržeg. Tako da se u džudou javlja period kada se izuzetna pažnja posvećuje brzinskim kvalitetima takmičara.
Sadašnji trenutak stavlja u prvi plan izdržljivost. Nesumnjivo izdržljivost zauzima posebno mesto u savremenom džudo sportu jer omogućuje da se potpunije izraze do sada navedenefizičke sposobnosti. Tako moramo posmatrati snagu i brzinu u džudou ali u funkciji izdržljivosti, jer samo onda predstavlja kvalitet koji donosi prednost. Kao najbolja potvrda svemu ovome je Svetsko prvenstvo u džudou održano u Beogradu 1989. godine.
Maksimalna brzina pokreta je u negativnoj korelaciji sa izdržljivošću jer se pokreti mogu izvoditi maksimalnom brzinom samo u ograničenom vremenskom periodu. To vreme je trebalo produžiti pa je zato nastao u sportskom treningu pojam i metodska oznaka 'brzinska izdržljivost" kao poseban kvalitet brzine. Tako se džudo tehnika više posmatra u funkciji izdržljivosti. Svedoci smo bili na Svetskom prvenstvu u Beogradu da je džudo tehnika dolazila do punog izražaja samo u onim slučajevima kada su džudisti zaista bili dobro pripremljeni. Statistika kaže da je to važilo za poslednje minute svake borbe u kojoj se odlučivalo o nekom plasmanu.
Dinamičnost džudo sporta kao da je iscrpla mnoge mogućnosti podizanjafunkcionalnih rezervi i usavršavanja fizičkih sposobnosti pod uticajem sportskog treninga
Izgleda da trening utiče onoliko koliko dozvoljava genotip. Faktori nasleda dobijaju sve više svoj pravi značaj i u okviru fizičkih sposobnosti.
Neophodan stepen razvoja snage, brzine, izdržljivosti pokretljivosti i okretnosti neizostavan su uslov za izvodenje pokreta i čine njegovu osnovnu karakteristiku uzimajući u motornoj radnji različit udeo.
Urođene uslove svih fizičkih sposobnosti stvaraju sama morfološka građa organizma, dok nivo funkcionalnih mogućnosti i energetsko obezbeđenje utiče na uspešnost njihovog ispoljavanja.
SADRŽAJ
1 0. UVOD, 10
2.0. KONDICIONITRENING U DŽUDO SPORTU, 12
3.0. ORGANIZACIJA PROCESA PRIPREMA ZA DŽUDO BORBU, 14
4.0. PLANIRANJE PRIPREMA, 15
4.0.1. Perspektivni plan priprema, 15
4.0.2. Periodični (ciklusni) plan priprema, 15
4.0.3. Tekući plan priprema, 16
4.0.4. Operativni plan priprema, 16
4.0.5. Ciklusni plan priprema, 17
4.0.6. Pripremni period, 19
4.0.7. Takmkičarski period, 29
4.0.8. Prelazni period, 31
4.0.9. Trajanje pripremnog perioda, 31
4.10. Opšta pripremna etapa, 32
4.11. Specifično pripremna etapa, 33
5.0. PROGRAMIRANJE DŽUDO CIKLUSA, 35
6.0. ZAMOR I OPORAVAK POSLE OPTEREĆENJA POJEDINIH DŽUDO TRENINGA, 37
7.0. PRIMER PRAVUENJA JEDNOG PLANA RADA, 41
8.0. TRENAŽNO OPTEREĆENJE I NJEGOV UTICAJ NA ORGANZAM DŽUDISTE, 44
8.0.1. Sumarni uticaj niza treninga veikog opterećenja na organizam džudiste, 45
8.0.2. Sumarni uticaji dva treninga u toku jednog dana različitih opterećenja po karakteru i veličini, 46
9.0. PROGRAMIRANJE MIKRO CIKLUSA KADA SE TRENING ODVIJA DVA PUTA DNEVNO, 48
10.0. TAKMIČARSKI PERIOD KAO SISTEM TAKMIČARSKIH I SPOJENIH MEZOCIKLUSA, 61
11.0. VISINSKE PRIPREME DŽUDISTA, 70
12.0. SNAGAU DŽUDOU, 85
13.0. OSNOVNA BIOLOŠKA NAČELA RAZVOJA MIŠIĆNE HIPERTROFIJE I SNAGE, 88
14.0. ZAKASNELI EFEKATTRENAŽNIH OPTEREĆENJA, 90
15.0. VEŽBE SNAGE I NJIHOVA PODELA, 92
15.0.1. Trening za poboljšanje snage u izdržljivosti.93
15.0.2. Razrada metode specifične snage, 94
15.0.3. Određivanje kriterijuma usklađenosti sredstava snage sa specifičnom vežbom, 95
15.0.4. Metode za razvijanje džudo snage, 96
15.0.5. Vežbe snage u sistemu kombinovanog treninga, 98
15.0.6. Vežbe snage u ciklusu treninga, 98
15.0.7. Metodika treninga snage vrhunskih džudista, 99
15.0.8. Ostala sredstva za usavršavanje snage, 100
15.0.9. Specifične džudo vežbe za razvoj snage u džudou, 101
16.0. IZDRŽUIVOST U DŽUDOU, 112
16.0.1. Analiza izdržljivosti, 112
16.0.2. Fiziološki elementi, 113
16.0.3. Zona intenziteta energetske razmene, 114
16.0.4. Intenzitet, 115
16.0.5. Obim, 116
16.0.6. Relativni intenzitet, 116
16.0.7. Apsolutni intenzitet, 116
16.0.8. Pregled frekvencije pulsa u uslovima trenažnog opterećenja, 117
16.0.9. Metode izgrađivanja izdržljivosti, 118
16.0.9.1. Metod neprekidnog opterećenja, 118
16.0.9.2. Metod Partlek /igra brzinе/, 118
16.0.9.3. Intervalni metod, 119
16.0.9.4. Takmičarski/kontrolni/metod, 119
16.10.0. Podela izdržljivosti na varijante prema vremenu trajanja napora i stepenu učešća snage i brzine u izdržljivosti, 120
16.10.1. Trening za poboljšanje dugotrajne izdržljivosti, 120
16.10.2. T rening za poboljšanje izdržljivosti srednjeg trajanja 122
16.10.3. Trening za poboljšanje kratkotrajne izdržljivosti, 122
16.10.4. Trening za poboljšanje brzinske izdržljivosti, 124
16.10.5. Vežbe za poboljšanje izdržljivosti, 124
17.0. BRZINAU DŽUDOU, 128
17.0.1. Komponente brzine, 129
17.0.2. Fiziolioške osnove brzine, 129
17.0.3. Putevi razvoja brzine u džudou, 133
17.0.3.1. Tehnička priprema, 134
17.0.3.2. Poboljšanje i usavršavanje brzine, 134
17.0.4. Poboljšanje brzine u džudou, 136
17.0.4.1. Rad u teretani, 136
17.0.4.2. Rad na atletskoj stazi, 137
17.0.5. Vežbe specifične brzine, 150
18.0. POKRETUIVOST U DŽUDOU, 152
18.0.1. Ocenjivanje pokretljivosti kod džudista seniora i juniora, 164
18.0.2. Primer vežbi za pokretljivost na treningu u gimnastičkoj sali, 167
19.0. OKRETNOST U DŽUDOU, 169
20.0. TESTIRANJE I LIČNI KARTON SVAKOG TAKMIČARA POJEDINAČNO, 171
20.0.1. Antropometrija, 171
20.0.2. Biomotoričke sposobnosti, 172
20.0.3.1. Merenjesnage, 172
20.0.3.2. Merenjeizdržljivosti, 172
20.0.3.3. Merenjebrzine, 172
20.0.3.4. Merenjepokretljivosti, 172
20.0.3.5. Merenjeokretnosti, 172
20.0.4. Lični kartonDragomira Bečanovića, 174
21.0. PROLOG, 176
22.0. LITERATURA, 177 SADRŽAJ, 180
Detaljni podaci o knjizi
Naslov: Kondiciona priprema u džudou
Izdavač: Samostalni izdavač Zoran Ćirković
Strana: 179 (cb)
Povez: meki
Pismo: latinica
Format: 22 cm
Godina izdanja: 1991
ISBN:
Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (