Autor: Bojan Jokić
Strana: 155
► Ostali detalji

Metali su kroz istoriju imali odlučujući uticaj na ljudsku civilizaciju pa tako i danas u velikoj meri uslovljavaju način na koji živimo.

Proizvodnja automobila, aviona, alata, mašina i motora sa unutrašnjim sagorevanjem, kućnih aparata pa čak i kompjutera ne bi bila moguća bez metala. Korozija i habanje metala ograničavaju radni vek ove opreme i
smanjuju njihovu efikasnost.

Pre otprilike tri i po milenijuma, kada je bronzano doba ustupilo mesto gvozdenom dobu znalo se da gvožđe i čelik podležu koroziji. Razlog korozije gvožđa i čelika proizilazi iz činjenice da se gvožđe, glavni sastojak čelika, nalazi u zemljinoj kori u oksidovanom stanju, uglavnom u obliku ruda, tj. hemijskih jedinjenja, kao što su oksidi, sulfdi, karbonati i dr. Za odvijanje procesa ekstrakcije metala iz ruda metala neophodan je znatan utrošak energije.

Prirodno je, da će pri odvijanju suprotnog procesa, tj. prevođenjem metala u hemijska jedinjenja, slična onima iz kojih je dobijen metal, dovesti do oslobađanja energije koja je utrošena za njegovo dobijanje. Za razluku od procesa dobijanja metala, proces hemijske promene metala koji dovodi do obrazovanja jedinjenja metala predstavlja spontan proces i naziva se korozija.
Brzina kojom će se odvijati sponteni proces korozije metala zavisi od vrste metala, sredine u kojoj se nalazi i dejstva mehaničkih sila kojima su metali
ili legure izloženi. Često, brzina korozije varira tokom vremena u zavisnosti od promene uslova sredine ili zbog proizvoda korozije koji se formiraju na
površini metala.