Аутори: Свети Григорије Ниски, Свети Јован Златоусти, Свети Григорије Богослов, Свети Атанасије Велики
Страна: 176
► Остали детаљи

Благословио: Visokoprepodobni Iguman Svetog manastira Hilandar, arhimandrit gospodin Mojsija

ПРЕДГОВОР

Реч о здрављу упућена болесном човеку улива наду да ће оздравити и покреће у њему вољу да се бори са својом болешћу.

Поробљеном народу од љутог непријатеља реч о слободи, о њеној лепоти и могућностима које са собом носи, улива жељу и снагу да се диже на устанак против окулатора, да се бори против њега без обзира на његову моћ и суровост и без обзира на жртве које ће у тој борби поднети.

Реч о красоти девственост народу и генерацији у којој је неморал сваке врсте достигао застрашујуће размере, звучи необично, али не и безнадежно.

Благе речи Христове упућене жени грешници, ухваћеној у прељуби: Иди и не греши више, биле су за њу спасоносне. Глас о благом Учитељу и Његовој чудесној науци о Царству небескоме и красотама раја, довео је жену блудницу у кућу Симона губавога, где је крај ногу Исусоних принела покајање и добила опроштај. Реч апостола Панла да добро чини онај који удаје своју девојку, али да боље чини онај који је не удаје, обогатила је Цркву великим бројем девственица и девстненика још у првим вековима Хрншћанства. Речи о деветсву и девствености, његовој красоти и сјају, као и први примери чистог и денственог живота, одушевљавали су и привлачили хиљаде и хиљаде верника оба пола да њиме изграђују своје спасење.

Позната је психолошка чињеница да људи највише говоре, сањају или размишљају о ономе што им недостаје. Народ у ропству највише говори и сања о слободи, њеним лепотама и вредностима. Гладан човек непрекидно сања, и када је будан и када спава, о хлебу и разним јестивима. Сиромашан, који у џепу нема ни пребијене паре, стално говори или размишља о новцу. Покисао и промрзао путник сања о топлом огњишту и сувој постељи и тако даље.

Примера овакве врсте могло би се доводити у недоглед. Баш тим примерима се објашњава чињеница да се управо данас и овде, у нашем времену и народу, ево изненада појављује и књнга о девствености, о узвишености чистог и моралног живота. Не показује ли то да нам данас тога највише недостаје?

Књига која је пред нама необична је и по свом садржају, и по свом пореклу. Писци ове књиге су свети Григорије Ниски и свети Григорије Богослов, свети Јован Златоуст и свети Атанасије Велики, највећи православни богослови и девственици (осим спетог Григорија Ниског) четвртог века, а преводиоци на српски језик - хиландарски монаси.

Имајући све то у виду, јасно је само по себи да писати предговор оваквој књизи, па још о тако деликатној теми, као што је девственост, није нимало лака ствар, поготову у овом нашем времену у коме су многи појмови изгубили своје право значеље. Ипак, чињеница да су Свети оци у оно своје време, које ми називамо "златним веком Хришћанства", а они "последљим временима”, смогли снаге да о овој изузетно значајној теми, за сва времена, изнесу своје погледе и хришћанско учење и да су наши оци хиландарци у овом нашем времену поред свеноћних бдења и мноштва монашких обавеза око одржавања и напретка манастира, смогли фнзичке и духовне снаге да преведу на српски језик, за наш народ и наше време ова бесмртна сбетоотачка дела, дала је и мени воље и снаге, да поред свих обавеза које прате епископско служење, напишем ово пар речи у предговору овом издању, и да га топло препоручим свима на читање ради духовне користи.

Редови ове књиге користиће монасима и монахињама нашег доба да истрају на свом путу девственог и чистог живота угађајући Богу коме су се обручили. Помоћи ће, надам се, и нашој омладини и одраслима који су ударили супротним путем и предали се у телесне жеље, да макар у моментима самоће, када остану насамо са овом књигом, осете лепоту онога што до сада нису познавали (чист девствени живот) и да пожеле оне венце и награде које је Бог чистима обећао.

Од тога колико ће (и када) наш народ духовно и морално оздравити, зависиће и наша будућност и овде на земљи, али и на небу у вечности.

Једино ради тога циља уложен је огроман труд око превођења и штампања ове књиге. Верујемо да плодови овог труда н жртве неће изостати.

Епископ рашкопризренски Артемије


Садржај

Свети Григорије Ниски: О девствености, 9
Свети Јован Златоуст: О девствености, 65
Свети Григорије Богослов: Похвала девствености, 143
Свети Атанасије Велики: О девствености или подвижништву, 159