Аутори: Мона Озуф, Франсоа Фире
Страна: 976
► Остали детаљи

Рођење демократије. Таква дефиниција Француске револуције има толику појмовну тежину да нико не може да је одбаци, ни присталице ни противници. Присталице у њој налазе своје крштење, противници - грађу за своја подозрења. Али оба су табора врло рано препознала у Француској револуцији оно временско размеђе које их је раздвојило. Стари режим био је неједнакост људи и апсолутна монархија; на застави 1789. појавила су се права човека и сувереност народа. Тај прелом најдубље изражава у исти мах и филозофску и политичку природу Француске револуције; он јој даје достојанство идеје и својство изворишта; од њега треба изнова кренути да би се схватио тај догађај, од тога раскида као од загонетке још неначете и после двесто година расправа и радова који су тежили да јој проникну тајну.