Аутор: Игор Перишић
Страна: 213
► Остали детаљи

Сви огледи из ове књиге – или њена поглавља – имају амбицију да критички ревалоризују широко схваћену књижевну критику, али не у смислу синтезе, већ, што и поднаслов каже, као прилози за неку будућу теорију и историју српске књижевне критике. Али не само књижевне. Како ће се видети у огледима, схватање књижевне критике у њима је проширено, у складу са савременим налогом за интердисциплинарношћу књижевнонаучних проучавања, тако да се смисао књижевне критике разматра у контексту не само књижевне теорије већ и осталих хуманистичких дисциплина. А то је већ једно метакритичко промишљање, и зато је у наслову критици придодат и термин метакритика, који управо мапира потребу да се теоријски преосмисли и контекстуализује књижевнокритичка пракса.

У првом огледу „Метакритика и/ли књижевна теорија“, који је иначе последњи настао, осим што је написан као студија која би требало да обједини читаву књигу, себи сам поставио задатак да на општетеоријском плану покушам да рашчивијам термине, а самим тим делимично и проблеме који се у књизи постављају. На основу кратког сумарног прегледа основних појмова науке о књижевности, долази се до прецизнијих дистинкција неких појмова који су се на методолошком хоризонту појавили у последњих четрдесетак година, на првом месту до дефиниције појма метакритике. При томе се испитује однос метакритике према књижевној теорији и теорији књижевности (разлика између ова два термина веома је важна и за дефинисање саме метакритике), да би се напослетку на примерима показало како би метакритика могла да изгеда у конкретној критичкој пракси.

Следи затим студија „Естетичка критика и књижевна теорија“, у којој је и даље акценат расправе на теоријским проблемима при проучавању српске књижевне критике. У њему се одвија покушај да се књижевнотеоријски и књижевноисторијски прецизно покаже како се термин естетичка критика употребљавао у историји српске књижевне критике, да би се на основу тога успоставило јасно одређење овог појма. Затим се расправља какав је однос естетичке критике и књижевне теорије, да би се на концу дао предлог који би се критичари друге половине двадесетог века могли подвести под ову типолошку одредницу.