Аутор: Оскар Кулман
Страна: 122
► Остали детаљи

Предговор

Већ дуго намеравам да напишем нешто о новозаветном учењу о крштењу. Општа расправа о оправданости крштења деце, изазвана брошуром Карла Барта [Karl Barth] под називом Учење Цркве о крштењу [Тhе Teaching of the Church concerning Baptism], не дозвољава ми да више чекам. Сматрам да је погрешно питање крштења деце обрађивати издвојено, што се често догађало у црквеним расправама. Стога овај живи проблем данашњице (и не само данашњице) могу обрадити само у складу са својим изворним намерама, унутар оквира потпуног разматрања питања крштења.

Ocновну мисао првог поглавља сам већ изложио 1942. године у Часопису за теологију и философију [Revue dе Theologie еt de Philosophie] (Лозана) у чланку под насловом "Смисао крштења у Новом Завету" ['La Signification du bарtеmе dans le Nouveau Теstаmеnt']; док се додатак о траговима древне крштењске формуле у Новом Завету се већ појавио у Часопису за историју и философију религије [Revue d'Histoire et de Philosophie religieuses] (Стразбур), 1937, стр. 414 и даље, и у првом издању књиге Ранохришћанско богослужење [Urсhristеntum und Gootesdienst], 1944, године.

Поглавља 2-4, која су од кључне важности за питање крштења деце, нова су. Првобитно сам намеравао да овај рад укључим у ново издање своје књиге Urchristentum und Gottesdienst које управо излази из штампе (Abhandlungen zur Theologie des Alten und Neuen Testaments, No. 3), међутим, поглавља 2-4 су обимнија него што сам очекивао. Поред тога, чинило ми се да је, због значаја који се придаје Бартовој расправи, као и због дела Јоахима Јеремијаса [Joachim Jeremias], Да ли су најранији хришћани крштавали децу? [Наt die alteste Christenheit die Кindertaufe geubt?], које је објављено 1938. године и које чини основу за Бартову студију, као и због новијег рада Хермана Гpoсмана [Hеrmаnn Grossmann] под насловом Да крштавању деце! [Ein Ja Zur Kindertaufe], објављеног 1944. године, потребан независан одговор заснован на становишту новозаветног богословља.

Бартова студија о крштењу је привукла пажњу и - авај! - прети да изазове раскол; а ово не треба приписати само ауторитету који као учитељ богословља он с правом ужива. Његoва студија је заправо најозбиљнији изазов kрштењу деце који је икада био понуђен. Чак и од стране велике англосакеонске Баптистичке цркве [Anglo-Saxon Baptist Church]; која је изнедрила много значајних богослова, и која је у другим областима богословља имала такозначајну улогу, нема равнозначне темељне одбране од гледишта које се супротставља крштењу деце која ми је позната.

Међутим; што сам више проучавао питање новозаветног вероучења о крштењу, све више је у мом уму јачало убеђење да је на овом месту мој поштовани колега и пријатељ изложио став који, иако је боље поткрепљен, на крају није мање погрешан од ставова свих противника библијског карактера крштења деце, било древних било савремених. Није првенствено црквени или богоcловски интерес оно што је довело до овог суда, већ искључиво истраживање Новог Завета које се од на захтева. Као што објашњавам у закључној напомени, нисам очекивао све ове последице.


Садржај

Предговор, 5

I Утемељење крштења у смрти и васкрсељу Христовом, 7
II Крштење као примаље у Тело христово, 23
III Крштеље и вера, 49
IV Крштење и обрезање, 59

Закључак, 75
Додатак: Трагови древне крштењске формуле у Новом Завету, 77

Срећко Петровић
Оскар Кулман - егзсгета и богослов, 89
Индекс стихова из Светог писма, 117
Азбучни индекс имена, 121