Аутор: Михаило Вукас
Страна: 145
► Остали детаљи

Овај je роман посвећeн српским интернирцима у нацистичким логорима широм Европе.
Нека текст у целини буде обелиск за незаборав а сваки део понаособ подарен:
– Топлици као спомен на бугарски и нацистички терор,
– Немачкој као трн за безобзирну идеологију расизма,
– Норвешкој као израз поштовања покрету отпора,
– СФРЈ као опомену за грех над преживелим повратни-
цима.
Нека свака реченица залепрша попут латице на лахору Нека сваки тучак у цвету обележи место страдања
Свако зрно полена пренесе сав мој бол док сам ово писао.

****

"Бол и сузе им праштам, крв никада"

Драгиша
Планина Корг, 1942, 1943 Норвешка

Немој да седиш сигуран у својој кући и кажеш: To је жалосно, јадни они! Немој да говориш тако жарко о неправди која није погодила тебе лично. Призивам те go последњег даха у мом грлу: Немаш право да одеш тамо и заборавиш.

(Затвореник из логора Бјерне)

“Du må ikke sitte trygt i ditt hjem og si: Det er sørgelig, stakkars dem! Du må ikke tåle så inderlig vel den urett som ikke rammer deg selv! Jeg roper med siste pust av min stemme: Du har ikke lov til å gå der å glemme!” Jeg roper med siste pust av min stemme: Du har ikke lov til å gå der å glemme!”

(Fange fra Bjomelvaleiren.)
Из књиге

Садржај

НЕМАЧКА 1942. ГОД., 7
Сточни вагон за Бухенвалд (Buchenwald), 9
Guten tag. Militär?, 11
Ово је задњи пут. Сутра идем у болницу. И мене су вакцинисали, 14

НОРВЕШКА 1942–1944, 17
Лоше нам се пише. Ово није Немачка. Ово је даље на северу, 19
Увек сам говорио колегама да сте ви цревени добри момци, 23
Ово вечарас је заклетва друговима. Ко је изневери, 27
Чекић прво пoгоди најближег у потиљак, 29
Он зна. Он тебе, ја њега. Он kaput. Ја, 31
Висили су са главама на пола метра од земље. Пустише и керове, 33
Да је тамо, дошо би синоћ. Негде се склонио, 36
Ово и није била шала. Ово је била заклетва, 40
Моја Ингер направила четири сендвича. За сваког од нас по један, 45
Нико није могао да наслути последице, 48
Успело бекство. 20 стрељаних, 51
Пресрео га је оковани кундак , 54

Преминуо је једне ноћи. Сам. Нико није био ту да му склопи очи, 56
Пут је за навек остао обележен као крвави пут, 59
Господине болничару донесите ми слушалице са стола, 61
Чорба је још увек била врела, 63
„Шта чекаш човече? Боља времена?”, 66
Ово и није била шала. Ово је била заклетва, 69
Луди Света, 74
Болнички персонал је био ослобођен купања. Сви смо преживели, 77
Одабир је био по принципу сваки други у строју, 80
Идемо одавде. Зидар сада има довољно својих брига, 83
Ћеро, доћи ће ти тата. Доћи ће кући, 86
Па, ако већ кажете да су неки побегли – ми да вам
верујемо, 91
Прошли су капију. Сви, 93
Изашли – руком показује на широм отворену капију, 96
Ми имамо другу обавезу, Да вратимо овце са паше, 99
Једна је посада доби новог члана, 101
...прва рибља чорба за три године, боља и од оне моје на Јастребцу, 103 Svenskar. Neutralа i krig (Швеђани. Неутрални у рату), 107
Мало другачија школа од оне на Јастрепцу, 109
„Буди милостив”, 114
"Који је? Колики је?, 118
Бели се. Пени, увек пени, 123
Ослобођена женка се гибалу у ритму са таласима, 126
Не прекидајте ако вам је живот мио, 128
ЕПИЛОГ, 134
РЕЦЕНЗИЈЕ, 136
Располућена младост на крвавом путу, 136
Крвави пут – догодило се – не поновило се – нова проза Михаила Вукаса, 141