Autori: Milesa Srećković, Stevo Jaćimovski, Radovan Radovanović
Strana: 443
► Ostali detalji

Sadržaj

Uvod

I DEO, 17

1. SAVREMENI I POTENCIJALNI METODI U FORENZICI, 19

2. PRIMENA KOHERENTNIH ELEKTROMAGNETNIH ZRAČENJA U OPTIČKOM DIJAPAZONU U FORENZIČKIM NAUKAMA, 27

3. METODE EKSPERIMENTALNE FIZIKE, 31
Materijalinekristalnestrukture, 31
Primena spontanog Rayleighevog i Brillouinovog rasejanja, 31 Intenzitet Brillouinovih komponenti. Polarizacija komponenata, 33
Merenje brzine zvuka i relaksacionih frekvencija, 33 Spontano Ramanovo rasejanje, 36
Tehnike merenja iprečišćavanja, 37
Laserska spektroskopija atoma i molekula, 39

4. LINEARNI I NELINEARNI FENOMENI, 43
Uvodni pojmovi za nove elektromagnetne i elektrooptičke fenomene koji su sa laserima dobili eksperimentalnu potvrdu, 43
Nelinearni optički efekti i transformacija laserskog zračenja, 44

5. METODE ZA ISPITIVANJE PLAZME POMOĆU LASERA
Karakteristike laserskih snopova od interesa za plazmu,
Optička svojstva plazme, 54
Dijagnostika plazme pomoću rasejanja lasera, 55
Rasejanje na slobodnom elektronu, 55
Rasejanje zračenja plazmom, 56
Thomsonovo rasejanje u plazmi, 58
Određivanje parametara plazme kada preovladava rasejanje na slobodnom elektronu, 59
Kolektivno rasejanje, 59
Uticaj magnetnog polja na rasejanje, 61
Granice merljivosti metoda rasejanja, 63
Eksperimentalni uređaj, 63
Visokotemperaturna plazma, 63
Merenja rasejanjem plazme sa cw laserima, 65
Određivanje parametara plazme po spektrima rasejanog zračenja, 66
Primena holografske interferometrije – HI za dijagnostiku plazme, 68
Plazmotroni i drugi uređaji sa laserskim plazmama, 73
Uticaj parametara snage i stabilnost HCN lasera, 76

6. NELINEARNA OPTIKA I VIŠEFOTONSKI EFEKTI
Savremene spektroskopije – linearne, nelinearne i efekti nelinearne optike od interesa za razvoj novih metoda, 79
Mikroskopija sa višim harmonicima, 83
Mikroskopija na bazi drugog harmonika SHIM, 83
Optička mikroskopija, 85

7. STIMULISANO RAMANOVO RASEJANJE, 87
Ramanovo rasejanje u benzenu, 90
Opis stimulisanog Ramanovog rasejanja formalizmom vezanih talasa, 91
Ramanovo rasejanje viših redova, 98
Eksperimentalni rezultati i primena stimulisanog ramanovog rasejanja, 100
a) Ramanovo rasejanje u sredini sa samofokusiranjem, 100
b) Indukovano rasejanje u sredini bez samofokusirnja, 101 c)Antistoksove iviše komponente rasejanja, 102
d) Stoksove i antistoksove komponente više rasejanja, 103

8. STIIMULISANA RASEJANJA SVETLOSTI, 105
Indukovano rasejanje Brillouina / Mandelstamm – Brillouina, 105 Rasejanje Brillouina u tečnostima, 105
Stimulisana temperaturna rasejanja Brillouina i Rayleigha, 109
Indukovano rasejanje krila Rayleigha, 112
Drugi tipovi indukovanog rasejanja svetlosti, 115

9. GENERACIJA DRUGOG HARMONIKA, 117
Tenzor nelinearne dielektrič ne propustljivosti-konstante, 118
Fizička priroda nelinearnih koeficijenata, 119
Uticaj magnetnog polja na rasejanje, 61
Granice primenljivosti metoda rasejanja, 63
Eksperimentalni uređaj, 63
Visokotemperaturna plazma, 63

10. UVOD U MATRIčNU OPTIKU I PRIMENA, 125
Matrični metodi u paraksijalnoj optici, 125
Matrica pomeraja T, 127
Matrica prelamanja R, 128
Tanko sočivo, 129
Dobijanje totalne matrice M, 131
Matrični opis svojstava optičkog sistema, 132
ABCD Matrica, 135

II DEO, 139

1 DTA I DRUGE FIZIčKO-HEMIJSKE METODE ZA UTVRÐIVANJE GENEZE EKSTAZIJA I DRUGIH NARKOTIčKIH MATERIJALA, 141
1.1. Mehanizam delovanja ekstazija, 145
1.2. Eksperimentalni deo, 148

2. LASERSKI ATOMIZATOR I U ANALITIčKOJ SPEKTROSKOPIJI, 153
2.1. Laseri u atomskoj apsorpcionoj i fluorescentnoj spektroskopiji, 155 2.1.1. Tipovilasera, 155
2.1.2. Režimi rada, 157

3. KVANTIFIKACIJA VIZUELNIH INFORMACIJA, 165
3.1.Vizuelne informacije, 174
3.1.1.Kvantifikacija morfoloških svojstava, 175
3.2. Primena metodologije na ispitivanju adhezivnosti materijala, 175

4. MULTIFRAKTALNA ANALIZA MONOHROMATSKE SLIKE, 189
4.1. Detekcijaivica CANNY-evimdetektorom, 189
4.2. Osnovi multifraktalne teorije, 191
4.2.1. Osnovni koncept multifraktalne teorije, 192 4.3.Multifraktalna segmentacija slike, 194
4.3.1. Definisanje mera, 194
4.3.2. Detekcija ivica–α eksponent, 195
4.3.3. Hausdorff-ov f(α)spektar, 198
4.3.4. Detekcija ivica, tekstura i površi – f (α) spektar, 200
4.4. Modifikacija multifraktalne analize prilagođena isticanju mikrokalcifikacija u digitalnom mamogramu, 203
4.5. Eksperimentalni rezultati, 205
4.5.1. Prvi primer, 205
4.5.2. Drugi primer, 205,

5. ETALONIRANJE ATOMSKIH APSORPCIONIH I FTIR/NIR SPEKTROFOTOMETARA U UV/VIS I NIR/IR DELU SPEKTRA OPTIčKOG ZRAčENJA, 209
5.1. Etaloniranje apsorpcionih spektrofotometara, 209
5.1.1. Predmetiprimenaetaloniranja, 209
5.1.2. Tok i sadržaj procedure (opis aktivnosti), 211
5.1.3. Analiza merne nesigurnosti i određivanje rezultata merenja sa praktič nim primerom, 214
5.1.4. Etaloniranje atomskih apsorpcionih spektrofotometara, 216
5.1.5. Etaloniranje FTIR/FTNIR (Fourier transform infrared/ Fourier transform near infrared spectroscopy) spektrofotometara, 225
5.1.6.Analiza merne nesigurnosti i određivanje rezultata merenja sa praktič nim primerom, 230

6. JEDAN METOD LASERSKE FORENZIČKE DETEKCIJEI APARATURE, 233
6.1. Nekoliko stavova, 233
6.2. Tehnički aspekt pronalaska, 235
6.2.1. Osnove, 235
6.2.2. Kratak opis uređaja, 237
6.2.3. Detaljan opis metodeuređaja, 237
6.2.4. Drugi uređaj sa laserom, 238
6.2.5. Podaci o nalazima na otiscima prstiju pomoću lasera, 242

7. OPTIčKI SENZORI U SPOJU BIOLOGIJE,HEMIJEI ELEKTRONIKE, 245
7.1. Optički senzori–princip rada, 245
7.1.1. Optički izvor isvetlosti, 246
7.1.2. Optički prijemnici svetlosti, 250
7.1.3. Optičko vlakno kao senzor (medijum prenosa), 251
7.2. Optički biosenzori, 255
7.3. Neki načini primene optičkih vlakana u biosenzorima, 256
7.3.1. Ooptičkim bandlovima, 259
7.3.2. Optičko sprezanje fiberoptičkih snopova i rezolucija, 264

8. TERMOVIZIJSKI NIŠAN, 267
8.1. Glavne konture jednog termovizijskog nišana, 267
8.2. Implementacija senzora nišana u digitalne video mreže, 271

9. OPASNOSTI I PROPISI – POŽARI I EKSPLOZIJE, 279
9.1. Mere zaštite, 283
9 9.2. Eksplozije i požari, 287

III DEO, 291
1. PRILAZI KRIPTOGRAFIJI, 293
Istorijakriptovizija.Opšti pojmovi i definicije, 294
Podela kriptografije, 295
Kriptografski sistemi, 295

2. BIOMETRIJSKE METODE ZA IDENTIFIKACIJU LJUDI, 299
Uvod, 299
Geometrija ruke, 301
Oko–mrežnjača i dužica, 301
Lice, 301
Glas, 302
Rukopis, 302 Nokti, 302
Otisciprstiju, 303
Biometrija na granici, 303
Scenario o biometriji 2016, 304
Osnovni biometrijski koncepti, 304
Biometrijske tehnologije, 306
Tehnologije i arhitektura biometrijskih sistema, 308 Medicinski aspekti biometrije, 309
Direktna medicinska implikacija, 309
Indirektne medicinske implikacije, 310
Poređenje i univerzalnost biometrijskih postupaka, 311
Poređenje karakteristika, 312
Tačnost, 312
Protok, propusnamoć podataka, 313
Tržišta i cene, 314
Održavanje sistema, 315
Više o otiscima prstiju, računarskoj obradi i definicijama, 315
Računarska obrada i klasifikacija slike, 315
Biometrijski podaci, 316
Biometrijski uzorak, 316
Biometrijski sistem, 316
Poređenje, 317

3. OPTIČKI KORELATORI, 321
Slučaj I Identične slike, 322
Slučaj V Višestruke slike, 323

4. OPTIč KEMEMORIJE.PRORAČUN HOLOGRAFSKE MEMORIJE, 325
Glavne stavke zapisa, 328
Izbor lasera i materijala fotosloja za zapis holograma, 330
Proračun karakteristika holograma, 332

5. OSNOVE I PRIMENE NEURONSKIH MREŽA, 335
Uvod, 335
Definicija neuronske mreže, 335
Tipovi neuronskih mreža, 338
Teorijske osnove celularne neuronske mreže, 338
Konstrukcija celularne neuronske mreže, 340
Primene neuronskih mreža, 342
Kratka istorija neuronskih mreža, 344

6. KLASTEROVANJE POMOĆU VEŠTAČKIH NEURONSKIH ILI NEURALNIH MREŽA, 347
1. Neuroračunarstvo, 347
1.1. Veštačke neuronske mreže, 348
1.2. Povezivanjeveštač kihneurona, 348
1.3. Osobine veštačkih neuronskih mreža, 349
1.4. Klasifikacija veštač kih neuronskih mreža, 351
1.5. Aktivacione funkcije ili transfer funkcije – funkcije prenosa, 354
1.6. Glavne primene veštač kih neuronskih mreža, 356
1.7. Neuroračunar – realizacija veštačke neuronske – neuralne mreže, 360
2. Kohonenove mape obeležja – mreže sa samoorganizacijom, 361
2.1. Bočna – lateralna povratna sprega i klasteri aktivacije, 362
Primer, 363
2.2. Pojednostavljenje procesa računanja, 365
2.3. Očuvanje topologije u procesu samoorganizacije, 365
2.4. Mere sličnosti vektora, 366
Korelacija, 367
Euklidovo rastojanje, 367
Metrika Minkovskog, 368
2.5. Dvodimenzionalni sistem sa samoorganizacijom, 368
2.6. Matematička definicija rezultata uređenja, 370
2.7. Testiranje Rezultata Samoorganizacije, 371
2.8. Automatsko izdvajanje dimenzija obeležja, 371
2.9. Algoritam obučavanja mape samoorganizacije, 372

7. DIJAGNOSTIČKE METODE ZASNOVANE NA OPTIČKOJ BISTABILNOSTI SA POTENCIJALNOM PRIMENOM ZA PRECIZNO MERENJE KOEFICIJENTA APSORPCIJE, 375
UVOD, 375
Teorijski prilaz, 375
Aparatura i metod merenja, 376
Eksperimentalni rezultati, 379
Optička bistabilnost i primena u kvantnoj elektronici, 380

8. DIGITALNA MULTIMEDIJALNA FORENZIKA, 383
Geometrijski bazirana forenzika slike, 385

9. OSNOVE ZAŠTITE PODATAKA U SISTEMU STORAGE, 387
1.1. Konsolidacija skladištenja podataka, 388
1.2. Tehnologija skladištenja podataka, 390
1.3. Konektivnost, 391
1.4. RAID nivoi, 393
Paritydisk, 400
1.5. DAS–Direct Attached Storage, 401
1.6. SAN–Storage Area Network, 402
1.7. NAS–Network Attached Storage, 404
NAS implementacije, 406
1.8.IPSAN i Native iSCSI, 407

10. LITERATURA, 411



Uvod

Oblast forenzike zahteva specifične tehnike kontrole, ispitivanja, praćenja i ocene kvaliteta i kvantiteta materijala, sa visokim stepenom pouzdanosti rezultata, često i sa malim količinama uzoraka. Tehnike zapisa, čuvanja i obrade podataka imaju mnogo dodirnih tačaka u domenu optike. Laserska tehnika, koja predstavlja sigurnu podršku nedestruktivnim tehnikama ispitivanja materijala, "olakšala" je primenu optičkih metoda, a razvijen je i niz novih metoda koherentne optike, koji se odvijaju u kategorijama, koje kreću od kontinualnih do najkraćih postojećih impulsa elektro-magnetnog zračenja u području attosekunde i zeptosekunde.

U monografiji će biti razmotrene izabrane tehnike zasnovane na metodima primene visoko-koherentnih osobina, ali i metode na bazi nelinearnih fenomena. Biće razmotrena interdisciplinarna sprega više naučnih metoda, koja omogućava indirektno merenje veličina, što je mnogo teže realizovati "neoptičkim" i "nelaserskim metodama".

Postoje laseri i laserski sistemi za forenziku, i druge oblasti, njihovi patenti sistema vezanih direktno za forenzičke i druge primene. Mnogo spektroskopija, linearnih i nelinearnih, se koristi u detekciji tragova metala, organskih materijala, koje ne mogu bez lasera. Jedna od podela bi bila vezana za procese:
1. rasejanje i mogućnosti u biološkim i neorganskim zadacima,
2. u detekciji materijala (Raman, LIBS),
3. u detekciji veličina makročestica (Rayleigh, Mie)
4. u detekcij i povreda prekida vlakna,materijala,makroskopske i mikroskopske
veličine, uslovno.

Pored rašejanja, biće razmatrane tehnike za analize slike, turbidimetriju, nefelometriju, fluorescenciju i ostale laserske tehnike u analizi krvi, protoka, grupa ćelija. . . Selekcija izotopa, tragovi ugljenika i poreklo, imaju veze sa metodama ispitivanja tragova i ruda, zemlje i različitim energetskim procesima. Današnji instrumentarijum se ne može zamisliti bez Röntgena (aparata) i druge aparature za eksploziv u tragovima, Röntgena za ispitivanje tečnosti, skenera za robu i poštu, vozila za gašenje požara. Govoriće se o:
1. vrstama lasera,
2. LAMMA kombinacijama "time of flight sistema" i elektronske mikroskopije,
3. nelinearnoj optici i njenim primenama,
4. paraleli:medicina/umetnost,forenzika razvijana u humanom pravcu...

Posebno su interesantna paralelna istraživanja na temu kvantnihračunara zasnovanih na nuklearnim i optičkim fenomenima, uopšte. Mnoge tematike su ujedinjene na putu smanjenja dimenzija računara, od kada se o tome priča. Kubiti, koherentnost i mnogo drugih pojmova se meša danas.

Važna tematika obuhvatiće aktivne sisteme i bezbednosno inženjerstvo. Karakteristični slučajevi havarija značajnih objekata i konstrukcija, nažalost, su postojali i postoje i služe za eksperimentalne provere modela o pretpostavkama za havarije, koje bi se mogle izbeći. Traženje korelacija sa njima, može da posluži za izbegavanje unapred predviđenih katastrofa. Sistemi vezani za udobnost i bezbednost drumskih i šinskih vozila, nalaze mesta i u građevinarstvu. Granice povratne sprege se primenjuju sa novim parametrima aktivnih sistema. Tu su i aktivno upravljanje vibracijama (oscilacijama), visećim mostovima, bukom, jaki vetrovi, povremeni udari vazdušnih masa, seizmička pomeranja tla. Tu su i kritični režimi, raznih prilaza i kategorija.

Aktivan odziv se mora obezbediti da produži i delimično funkcionisanje. Tako se konstituiše u najširem smislu bezbednosno inženjerstvo. Dolazi se do novog načina konstruisanja objekata i sistema i konstrukcija najviših dinamičkih mogućnosti upravljanja havarijom u cilju sprečavanja još težih oblika, katastrofalnih razmera.

Zaštiti od požara i ostalim vidovima zaštite u razvijenim zemljama se posvećuje velika pažnja i obezbeđuju se značajna sredstva, zbog neprocenjivosti ljudskih života i vrednovanja materijalnih dobara. Tehnički sistemi i oprema za zaštitu od požara su obavezni deo uređaja javnih i poslovnih objekata, stambenih zgrada, a sve češće i porodičnih kuća. Za zaštitu u javnim objektima, koriste se samostalni detektori, mali sistemi sa nekoliko detektora i sistemi sa velikim brojem detektora, povezanih u sistem pod kontrolom protivpožarne centrale. U periodu pre brzog širenja digitalne tehnologije, detektori su imali dva stanja izlaza. Približna lokacija mesta požara vršila se zbog grupnog zonskog priključivanja na centralne stanice. Napredak je, naravno, ostvaren i na tom polju. Detektori, koji prate jednu ili više promenljivih veličina su sada osnovni sistemi za rano otkrivanje požara. U cilju pouzdanosti, nadziru se pojava plamena i karakterističnih gasnih produkata, najčešće ugljenmonoksida. I tu se opet spajamo sa daljinskom detekcijom lidarima, radarima, rdarima, itd. Posebno su ovde od interesa različiti detektori.

Forenzička istraživanja porekla havarije, požara, moraju da se zasnivaju na najnovijim saznanjima iz više oblasti. U ovoj monografiji su za izabrane tematike predstavljene osnove ili su direktno prikazana neka stanja, merne tehnike i rešenja sa vrlo poznatim efektima, ali i sa najsofisticiranijim mernim metodama današnjice.

Postojeći softveri u otkrivanju autentičnosti pisanih dokumenata, traženju autentičnosti dokumenata i zapisa na raznim medijumima, zavisno od složenosti zahteva, podrazumevaju dalji razvoj softverskih alata. Oni imaju za bazu matematičke prilaze zasnovane na različitim osnovama i teorijama prepoznavanja oblika. Zbog razvoja medicinskih uređaja, razvijena je metodologija analize slike sa ciljnim traženjem specifičnosti jedinke ili patogenog stanja.

Različite predstave, transformacije u odabranim ciljnim zadacima, traže dalje razvijanje programa za autentičnost zapisa. Tu treba veliki posao obaviti, analizirati postojeći ili specifičnosti softverskog alata za obradu slike (Photoshop 9 i dr. i mogućnost zloupotrebe u cilju falsifikovanja skeniranih dokumenata (potpisa, itd.).

U eri progresa računarstva, kompjuterska forenzika, dobija sve veći značaj. Ta naučna disciplina, prikuplja, čuva, prezentuje podatke elektronske obrade, memorisane specifičnim memorijama. Digitalni računari, dovode do naziva digitalna forenzika. Alati i tehnike su relativno dostupni, ali se traži rad na raznim fizičkim lokacijama. Najveći broj alata nudi veliki spektar funkcionalnosti, dok su neki dizajnirani samo za specijalne zadatke. Razlika je i po ceni. Zato je važno i komparativno poznavati njihove prednosti i nedostatke. Razvoj donosi i "antiforenzičke" tehnike i alate. Ovakvo razmišljanje bi moglo da se sprovede za svaku od oblasti forenzike i za odabir najbolje ili optimalne metode za određene zadatke.

Metodi na materijalima, koji pod dejstvom jonizujućeg zračenja ispuštaju zračenje, scintilatori (kol. fosfori, fluori, luminofore), od prvih metoda sa scintariskopima, mnogo su napredovali i koriste se uz savremenu nuklearnu elektroniku i metode merenja fosforescencije i fotoluminiscencije. Pored toga što se ti materiajali nalaze u detektorima, za merenja broja naelektrisanih čestica, gama kvanata, brzih i sporih +′neutrona, za merenje doze (β, β, γ i neutrona), za ispitivanje spektara γ zračenja i neutrona, važna je i efikasnost za dato zračenje, posebno za γ zračenje. Sa druge strane, pri istraživanju materijala u forenzici, postoje mnoge oblasti, gde se pobuđuju materijali i traže određene koincidencije i istorije uzoraka. Posebno su važne oblasti, gde se ulazi u dozimetriju pojedinih zračenja lasera, kvantnih generatora, prirodnih i veštačkih radioaktivnih izvora i snopova ubrzanih čestica, gde se koriste scintilatori SrS(Eu, Sm) kao prah, tablete ili luminofore NaCl(Ag), KCl(Ag). Termoluminiscentni dozimetri, treba da se povežu i sa i hemoluminiscencijom.

Ključne reči grafitna vlakna, grafitne bombe, elektroenergetski sistemi; NATO operacije, prenosna mreža, imaju ovde svoja mesta. Tokom NATO agresije na SRJ, pored municije na bazi osiromašenog uranijuma, krstarec ́ih raketa, avio bombi i dr., značajno mesto su zauzimale "grafitne" bombe. Razmatranje njihovih osobina (ustvari vlakana staklo-aluminijum) i posledica njihovih dejstava na elektroenergetski sistem i postrojenja je aktuelna problematika, počevši od oblasti elektroenergetike i osvetljenja, do mnogobrojnih uzgrednih oblasti, bez kojih se ne može zamisliti normalan život u savremenoj civilizaciji. Kao posledica primene ovih vlakana, nastaju teške havarije, visoki prenaponi, pražnjenja i isključenja, što predstavlja opasnost za sve elektroenergetske uređaje. Grupe istraživača ETF, VMA i IHNS iz Beograda, vršile su ispitivanja osobina ovih vlakana sa gledišta optičke mikroskopije i optike, a u Institutu bezbednosti izvršena su merenja nivoa radioaktivne kontaminacije dostavljenih uzoraka "grafitnih" vlakana. Može se danas dalje diskutovati o moguc ́nostima nekih drugih prilaza, analizirati potencijalna opasnost po zdravlje, koja može nastupiti od samih vlakana, kao i od njihovog dejstva na elektroenergetski sistem.

Izuzetno široka je oblast metoda za zaštitu podataka. Koriste se interni softversko-hardverski mehanizmi. Uz definisan pojam bezbednosti softvera i zahteva za sistem zaštite u pogledu očuvanja tajnosti, logičkog integriteta i funkcionalne korektnosti računarskog sistema, konstatuje se da su tu osnovni elementi za stepen sigurnosti zaštite na principu zasnovanosti sistema o tehničkoj realizaciji. Izbor antivirusnog softvera za zaštitu radnih stanica i drugi zadaci u ovoj oblasti predstavljaju, takođe, deo ove forenzičke discipline.