Трећи романа ауторке Радмиле Сатарић Лепа Петра је уметничко остварење које ће њену читалачку публику од почетка до краја учинити зантижељном до највећих размера.

У средишту радње је страсна и обострана љубав 16-то-годишњака Славена и Петре која им све епитете чисте емоције, чежње, припадања, страсти, узајамног осећања среће и узвишености. Њихов љубавни занос често се стапа са величанственом лепотом природе – морској пејзажа таласа и пене.

Ауторка је у описима оваквих сцена досегла експресивност познатих сликара који су ликовно изразили ванвременску лепоту љубавних загрљја (ови мотиви су овековечени и на сликама С. Далија).

Роман је подељен на две историјске целине: Друга половина XX и Почетак XXI века.

У првој временској зони срећу младих љубавника и изузетно успешних средњошколаца квари Петрина породица, посебно отац Арса. Он својом ауторитарношћу и деспотизмом доводи у питање личну слободу, судбину и срећу своје кћери. Може ли дете у оваквој породици са бројним маскама које се стављају за јавност, бити срећно? Арса је покушао да сакрије своју мутну прошлост, напуштену децу и жену из првог брака, и још много тога што ће касније ипак бити откривено. Он и садашња супруга Леа, Петрина мајка, покушали су да униште њену љубав са Славеном. Донекле су и успели, али су на крају резултати тога насиља, као и сваког другог, били не само лоши, него чак и за многе ликове кобни. Посебно треба издвојити њихов заједнички одлазак у Беч којим је требало да прикрију све што су учинили свом детету. Малограђанштина, обмане, лицемерје, непрекидне свађе још више су Петри отвориле очи и она је схватила да су њени родитељи у промашеном браку, а све то прикривају високим професионалним положајима, манипулисањем и новцем.

Славенова породица је сиромашна, сеоска, са проблемом оца у затвору, док је мајка Анђа припроста, топла, искрена сељанка, подржава Славенову и Петрину љубав, али је преслаба да их до краја заштити пошто нема друштвени углед и моћ као Петрини родитељи.

Ауторка користи многе стваралачке механзме који радњу романа чине веома занимљивом: тајне, изненађења, бизарне ситуације, препреке, загонентне личности, епистоларни делови текста (писма), мотиви из антике, сликарска и музичка оставрења која су „обојила“ време у коме се све дешава. Фабула романа има многобројне епизоде које се на крају спајају у једну тачку.

Почетак XXI века је краћи део романа, али ништа мање узбудљив; обилује заокретима који интригирају читаоце.

Након професионалних успеха на подручју молекуларне биологије и четворо деце коју су добили у браку, Славен и Петра се постепено разилазе, мада њој није јасно зашто.

Нјаболнији тренутак у Петрином животу је био када је видела, не слутећи ништа, мужа у води, загрљеног са асистенткињом Тамаром, на истом оном месту на коме су некада она и Славен доживели катарзу своје љубави.

Роман се завршава Петрин страшним шоком док посматра загрљаје љубавника, а само тренутак пре тога, ћерка Хана јој је јавила да се деда Арса утопио тражећи Афродиту како би видео њено рађање из шкољке. Њена деструктивна деменција прекинула је један промашени живот препун турбуленција, зла и мистериозних обрта. Последње Петрино изненађење уследиће на крају романа…

Лепа Петра неће изгубити свој епитет из наслова и радње романа. На грчком Петрос значи камен, стена, белутак, а у метафоричком значењу: непоколебљивост, упорност, борбеност. Древни јордански град Петра, уклесан је у стене драматичне и јединствене лепоте пред којом посетиоци и данас, након 200 година, остају без даха. Петрина библијско-античка лепота је вечна као и моћ љубави коју многи људи никад не упознају, мада често и безуспешно трагају за њом.

Сурови свет насиља ратова, превара, смрти – Радмила Сатарић покушава да заштити својом уметничком снагом и приповедачком вештином.

Оставила је на крају отворена вечна питања: ко је победник а ко губитник у релацијама ерос–танатос, добро–зло, љубав–злоба? Да ли је на та питања уопште могуће одговорити?

Остаје нам да тражимо решења након читања романа.

Мирјана Страјнић