Аутор: Епископ Јован Пурић
Страна: 572
► Остали детаљи

Лествица тајноводственог путовања епископа диоклијског г. Јована Пурића је збирка разноликих текстова обједињених снажним православним духовним исијавањем. Њу чине ауторови први објављени радови, пригодне беседе и предавања, студије, мисионарски текстови са радија и телевизије, интервјуи, проповеди, чланци, прикази, библиографије и фељтони. Све ове бројне радове одликује духовно-мисаоно јединство и доследност у ономе што зовемо светоотачком опредељеношћу. Та опредељеност је присутна у читавом распону од раних, поетски интонираних радова писаних за Православни мисионар до озбиљних догматских студија као што је Мистагогија Преподобног Максима Исповедника или Тројична терминологија исповедања вере Никона Јерусалимца.

У овој збирци која личи на мозаик богословског сведочења сусрећемо се са једном видном преданошћу равној подвигу да се пронађе прави начин за представљање вере. За овај подвиг је потребно много љубави која, у сведочењу епископа Јована, није сентименталност, нити само добра намера, већ највећи подвиг самопревазилажења, односно светости. Имајући овакву љубав, аутор преноси својим читаоцима суштину вере и подсећа нас да "нема ништа природније ни лепше за хришћане, чланове Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве, него говорити о светости" која се постиже "у Евхаристији, као небоземном догађају где верни постају Свети, али не задобијајући светост по природи, него бивајући благодаћу Свети, у једином Светом, у Господу Исусу Христу".

У студији о Прологу Јовановог Јеванђеља аутор се с лакоћом креће у егзегези предвечних унутартројичних односа. Богословље се у овом тексту креће од једноставне ранохришћанске химне и доксологије Христу Богочовеку до синтетичког разлагања богословске терминологије утврђене на Васељенским саборима.

Треба истаћи посебан осећај за теологију богослужења епископа Јована. Тако он, на пример, у кондаку појаном на Недељу Православља препознаје сажетак икономије спасења, божанске делатности ад еџтра, да би касније дедуктивно разложио појам иконе као сведочанства јединства Цркве. Овај осећај се такође очитује у синтетичком научном раду "Литургијска символика" који је од изузетне помоћи за разумевање Евхаристије или Литургије као символа Цркве, и у коме аутор указује да символика у Литургији није подсећање на далеке догађаје, него истинито "оприсутњење давне садашњости". Богословље епископа Јована је евхаристијско, што значи, христоцентрично и то провејава кроз читаву књигу.

Проповеди и беседе епископа Јована се одликују посебном присношћу и јасноћом исказа. У Беседи на Сретење Господње аутор се пита колико смо се ми најдубље срели у себи са Логосом живота који својим благим ликом разрешава оно питање које ми постављамо свакодневно: Чему овај живот? Шта ја чекам? Да ли се све завршава са гробом и са смрћу? По аутору, "нема места страху и неизвесности ако је тај сусрет почео у братском загрљају, у Цркви, у храму, у Литургији, у причешћу".

У целој књизи епископа Јована доминира светлост Христовог васкрсења. Јер "Господ није био сам на Крсту. Са њим су били Бог Отац и Дух Свети. Христос је узео сву патњу и сву муку људску на себе, сво страдање људско из љубави своје према нама, да би нас избавио од наших грехова. На самоме Крсту, међутим, у часу таме, очаја и безнађа, када су се сви разбежали, Господ је славио. Као на студеничком Распећу, он светли, сија и избавља, силази у ад и васкрсава из мртвих." Васкрсење је документ истинитог Бога, како каже Владимир Соловјев. Бог није само Деус абсцондитус (затворен само у своје апофатичко ћутање), већ је истовремено и Деус ревелатус, Бог откровења и љубави, Бог као субјекат и покретач икономије спасења у Цркви као телу Христовом продуженом кроз векове.

Књига епископа Јована (Пурића) је једном речју дело теолошког континуитета надовезана на оригиналну неопатристичку синтезу коју су почетком и средином прошлог века заступали о. Георгије Флоровски, о. Александар Шмеман, о.Јован Мајендорф, а пре свега наши Црквени учитељи - владика Николај Велимировић и о. Јустин Поповић. Она верно свом наслову може за нас заиста да буде лествица тајноводственог путовање у наручје Онога који је за себе рекао да је пут, истина и живот.
Горан Раденкови