Имали смо хиљаду питања а били свесни да нам је време истекло и да је ово само случајни кратки сусрет. Ишло нам је, јер све што смо рекли било нам је толико смешно и јасно нам је било да је то од драгости што смо се срели. Тако ненадано. Очи су нам светлеле. Свако од нас победио је и себе и нас и оно што је било. Растали смо се с осећањем да је неко требао да каже – остани још.