Аутор: Сњежана Орловић
Страна: 176
► Остали детаљи

Благословио: Njegovo Preosveštenstvo g.Gerasim, pravoslani episkop gornjokarlovčki

УВОД

Манастир Гомирје је најстарији манастир на простору Епископије горњокарлавачке, а уједно и најзападнији православни манастир, подигнут 1600. године, монасима манастира Крка, који због турског пустошења Далмације избегоше из своје обитељи и населише се у горске крајеве аустријске царевине.

Као и већина православних светиња и овај манастир је живећи животом свога народа страдао и био рушен у више наврата. Само је промислом Божијим у време владавине аустријске царице Марије Терезије, преживео затварање 1777. године оставши да и даље врши своју духовну мисију окупљајући и прихватајући све који су у њему налазили утеху и заштиту. Од стране аустроугарских власти за време Првог светског рата био је претворен у логор за политички оптужене српске свештенике који су били национални радници. У Другом светском рату манастир је запаљен од усташа, а монаси са игуманом Теофаном Косановићем и Методијем Суботином одведени су у логор Јадовно где су побијени.

Кроз своју историју манастир Гомирје је био центар и седиште епископа горњокарловачких. Седиште је касније пренесено у Плашки. Манастир је тежио да постане културни и просветни центар, за што су се побринули многи способни и образовани монаси ове свештене обитељи. Поменули бисмо нека од великих и значајних имена: Данило Љуботина и Данило Јакшић, касније карловачки епископи. Вићентије Љуштина архимандрит и писац талијанске Граматике, Стојан Шобот протопрезвитер коренички и писац првог српског катихизиса, сликар Симеон Балтић, Сава Мркаљ реформатор српског језика, архимандрит Јосиф Рајачић касније Српски Патријарх, Лукијан Мушицки организатор народног школства, изузетни културни радник тога доба игуман Севастијан Илић и многи други образовани монаси.

Благодарни смо Богу и великом труду сестре Сњежане Орловић историчарке уметности, што смо успели да припремимо ову монографију манастира Гомирја, која је уједно и прва обимнија монографија која речју и сликом сведочи о историји овога најстаријег и најзападнијег православног манастира али истовремено сведочи и о историји православних Срба Горскога Котара.

Древна монашка обитељ, духовни стожер и центар православних Срба Горског Котара, Лике и шире манастир Гомирје и данас сведочи православну веру на овим просторима и окупља православне вернике и све добронамерне посетиоце ове свештене обитељи.

Епископ горњокарловачки Герасим

Монографија је двојезична, српски и енглески.