Autori: Michael Lieberman, Allan D. Marks, Colleen Smith,
Strana: 578
► Ostali detalji

Marksove Osnove medicinske biohemije zasnovane su na drugom izdanju Marksove medicinske biohemije: Klinički pristup. Knjiga je preoblikovana tako da se bavi prvenstveno osnovnim biohemijskim pojmovima koji su značajni za studente medicine. Ako su potrebna dodatna objašnjenja, mogu se naći u većoj, „izvornoj" knjizi.

Medicinsku biohemiju studenti često najmanje cene kao predmet na medicinskim studijama. Mnogi studenti ne razumeju kako će se biohemija koju uče primenjivati u kliničkoj praksi. Naročito se često dešava da sludenti, sa željom da što lakše polože ispit, upadnu u zamku učenja napamet, umesto da shvate ključne principe biohemije. To je velika šteta jer medicinska biohemija pruža molekularnu osnovu i okosnicu na koju se nadovezuju svi predmeti koji se kasnije proučavaju na medicinskom fakultetu. Ona predstavlja osnovu pomoću koje bolest može da se razume na molekularnom nivou i obezbeđuje znanja na kojima se zasnivaju lečenja i terapije novim lekovima. Bilo bi veoma teško razumeti savremenu medicinsku praksu ako se ne usvoje osnovni principi biohemije.

Dok student bude čitao ovaj tekst, shvatiće da knjiga ima dva osnovna cilja: razumevanje strukture i funkcije proteina, kao i metaboličke osnove bolesti. Da bi usvojio to znanje, student treba da nauči kako se sintetišu i koriste veliki molekuli (DNK, RNK i proteini) i kako se energija stvara, skladišti i koristi (metabolizam). Kada se jednom shvate osnovni principi, lako je razumeti kako promene osnovnih biohemijskih procesa izazivaju bolest.

Nasledne bolesti su prouzrokovane promenama u DNK neke osobe, što dovodi do sinteze drugačijeg proteina. Tako se onda menja i metabolički put koji zavisi od aktivnosti tog proteina, što izaziva bolest. Ako razume posledice blokada na metaboličkom putu (ili u signalnom i regulacionom putu), student će bolje razumeti znake i simptome određenih bolesti. Dijabetes tipa 1, na primer, prouzrokovan je nedostatkom sintetisanog insulina, ali ostaje pitanje kako se pojavilo mnoštvo simptoma koji prate ovaj tip dijabetesa? Ako shvati kako insulin deluje na regulaciju normalnih metaboličkih puteva, student će moći da otkrije njegova dejstva, a ne samo da zna da ih nabroji.

U ovom tekstu studentima se, uz biohemijska objašnjenja, predstavljaju i klinički slučajevi (u "čekaonici"). Naglašava se veza između biohemije i medicine i omogućava im se da kroz biohemiju upoznaju ovu inlerakciju. Iako se mnogo više uči o biohemiji, pojavljuju se i pacijenti sa komplikovanijim simptomima i objašnjava se njihovo lečenje. Na taj način se naglašava medicinska strana biohemije. Korišćenje deskriptivnih imena bolesnika ima svrhu da čitaocu olakša da ustanovi specifična oboljenja svakog pacijenta i načine na koje se otkriva istorija njihove bolesti. Takođe, imena bolesnika treba da posluže kao podsetnici, koji bi pomogli studentima da povežu ono što su ranije naučili o tim pacijentima sa novim informacijama o njihovoj bolesti koje se pojavljuju u kasnijim odeljcima knjige. Autor i izdavač nipošto nisu nameravali da korišćenjem deskriptivnih imena umanje značaj problema sa kojima se predstavljeni pacijenti suočavaju.


Sadržaj

Deo prvi: Uvod u medicinsku biohemiju i pregled metabolizma hranljivih materija
1. Pregled metabolizma hranljivih materija, 3

Deo drugi: Hemijske i biološke osnove biohemije
2. Voda, kiseline, baze i puferi, 25
3. Strukture glavnih jedinjenja u ljudskom telu, 35
4. Aminokiseline i proteini, 49
5. Strukturno-funkcionalni odnosi u proteinima, 62
6. Enzimi kao katalizatori, 79
7. Regulacija aktivnosti enzima, 97
8. Ćelijska struktura i prenošenje signala pomoću hemijskih glasnika, 111

Deo treći: Ekspresija gena i sinteza proteina
9. Struktura nukleinskih kiselina, 131
10. Sinteza DNK, 143
11. Transkripcija: sinteza RNK, 155
12. Translacija: sinteza proteina, 171
13. Regulacija ekspresije gena, 182
14. Primena tehnika rekombinacije DNK u medicini, 199

Deo četvrti: Oksidacija hranljivih materija i stvaranje ATP-a
15. Ćelijska bioenergetika: adenozin-trifosfat i kiseonik, 217
16. Ciklus trikarboksilnih kiselina (ciklus limunske kiseline), 231
17. Oksidativna fosforilacija, uloga mitohondrije i kiseonični radikali, 248
18. Glikoliza: sinteza ATP-a iz glukoze, 265
19. Oksidacija masnih kiselina i ketonska tela, 279

Deo peti: Metabolizam ugljenih hidrata
20. Osnovni principi regulacije metabolizma hranljivih materija pomoću insulina, glukagona i ostalih hormona, 299
21. Varenje, apsorpcija i transport ugljenih hidrata, 312
22. Sinteza i razgradnja glikogena, 327
23. Metabolički putevi šečera i alkohola: fruktoza, galaktoza, put pentoza-fosfata i metabolizam etanola, 341
24. Sinteza glikozida, laktoze, glikoproteina, glikolipida i proteoglikana, 360
25. Glukoneogeneza i održavanje nivoa glukoze u krvi, 373

Deo šesti: Metabolizam lipi da
26. Varenje i transport lipida iz hrane, 393
27. Sinteza masnih kiselina, triacilglicerola, eikosanoida i glavnih lipida membrane, 403
28. Apsorpcija, sinteza, metabolizam i sudbina holesterola, 424
29. Povezanost metabolizma ugljenih hidrata i lipida, 449

Deo sedmi: Metabolizam azota
30. Varenje proteina i apsorpcija aminokiselina, 463
31. Sudbina azota iz aminokiselina: ciklus uree, 471
32. Sinteza i razgradnja aminokiselina i njihovih derivata, 481
33. Tetrahidrofolat, vitamin B12 i S-adenozilmetionin, 505
34. Metabolizam purina i pirimidina, 516
35. Povezanost tkiva u metabolizmu aminokiselina, 527

Registar pacijenata, 541
Registar pojmova, 544