Аутор: Марија Георгијевна Жукова
Страна: 186
► Остали детаљи

Књига која је са благословом Најсветијег Патријарха Московског и све Русије Алексија изворно објављена 2005-е године у Москви, у издању Сретенског манастира, а сада први пут у преводу на један словенски језик, доноси унутрашњи портрет чувеног маршала Георгија Константиновича Жукова... Војсковође који је прошао све степенице војне службе од обичног војника до маршала, који је добио све војне битке које је водио – од победе над јапанском армијом код Халхин-Гола, одбране Стаљинграда, одбране Москве, пробоја блокаде Лењинграда, чувене Курске битке, највеће икад вођене тенковске битке, преломне за исход Другог светског рата, и многих других битака - до освајања Берлина и побадања заставе победничке Црвене армије на кров Рајхстага.

Маршал Жуков – мој отац је књига велике љубави и поштовања Марије Жуков према свом великом оцу и сведочанство о мало познатој или непознатој страни Жуковљеве личности, која објашњава где је налазио снагу за победе које је извојевао у животу. Књига је почела да настаје овако, каже Марија Жуков: "Једном кад сам имала петнаест година, отац ми је, неочекивано, рекао: "Ето, ти ћеш порасти и написаћеш књигу о мени". И, упркос мом противљењу, додао је нежно и упорно: И наслови је Маршал Жуков – мој отац". У књизи се види не само Георгије Жуков као један од највећих војсковођа у руској и светској историји, кога су Руси с правом ставили у исти ред са чувеним војсковођама Суворовом и Кутузовом, и кога воле као истинског националног јунака, четвороструки херој Совјетског Савеза, за кога су војници говорили "Где је Жуков, ту је победа", него и Георгије Жуков као богата личност васпитана од детињства у духу православног хришћанства којем је остао тихо одан до својих последњих дана. На много примера у књизи се показује како је унутрашњи снажни раст Георгија Жукова био низ његових унутрашњих победа. Највећу снагу за најтежи и најуспешнији део своје војне биографије давао му је благослов оптинског старца Нектарија, који је, видећи духовним очима неисказане путеве Господње, 1925. године открио Георгију Жукову пут његовог подвига, његовог служења Богу, Отаџбини и људима. И није му то просто открио, већ га је благословио предсказавши страшан рат и то да ће га свуда пратити победа: "Бићеш јак војсковођа. Учи! Твоје учење неће бити узалудно."

Општење с људима највише духовности, њихов благослов, њихова молитвена помоћ, пратило је судбине многих историјских личности које су достигле велику славу. Маршал Жуков – мој отац открива тешку неизвесност у којој је маршал Жуков живео од краја Другог светског рата све до своје смрти окружен завишћу и претњама оних којима је његова слава у народу сметала и који су је се бојали. Књига води читаоца до величанствене слике почетка Параде Победе на Црвеном тргу 24. јуна 1945. "Дан Свете Тројице! На Спаској капији у унутрашњости Кремља на белом коњу лаганим кораком јаше коњаник. Он је чврст и јак, као Иља Муромец, и сигуран је у седлу. Скида капу и неприметно се крсти. Усредсређен је и узбуђен. Убрзо ће се зачути сат на Спаској кули и уз звуке "Прослављуј се" бели коњ ће га Црвеним тргом однети у сусрет с вечношћу."
Предраг Пипер