Аутори: превод са руског: монахиња Злата, Росана Радовић, Наталија Ракић
Страна: 204
► Остали детаљи

Треће допуњено и исправљено издање

Схимонахиња Марија (монахиња Диодора), родила се 1896. године у имућној породици где је стекла највиша образовања. Знала је неколико језика, прекрасно је свирала клавир,бавила се спортом, плива-њем и јахањем. Од младости је себе припремала за духовни живот...
Предавши свој живот вољи Божијој, на чудесан начин обрела се у Грчкој, Француској, Италији, Црној Гори...
Дошавши у Србију, где јој је духовник Епископ Теофан
полтавски (духовник царске породице Романових), обновила је и развила седам манастира: Дивљане (где су биле 72 монахиње), Страгарски манастир Благовештења (са потоњом игуманијом Михаилом провела је 15 година)...
Цео свој живот изван Русије није се одвајала од фотографије породице Романових...
1950. године приморана је да напусти Србију и до блажене кончине 1978. руководи манастиром Свете Петке, недалеко од Софије.
Матушка је поседовала дар прозорљивости и чудотворне молитве. Неки су се у то уверили на сопственом искуству. Познато је да је молитвом исцељивала и ђавоимане...


Предговор

Ова књига говори о животном подвигу монахиње руског порекла, чији је земаљски пут протекао далеко од њене домовине - Русије, али по заветима и традицијама руског православног монаштва.

Схи-игуманија Марија, по пореклу и васпитању припадница племићког друштва, нашла је своје духовно призвање у манастирима Румуније, Србије, Албаније и завршила је своје дане у Бугарској, сабравши у скиту Преподобне Параскеве - Петке, у близини Софије, многобројно руско општежиће. Овде јој је добро дошло оно духовно богатство, које је вредним подвижничким животом стекла у годинама странствовања, следећи аскетске завете древних и нових подвижника благочешћа.

Пешке у Париз

Одлучила сам да пођем у Париз пешке као убога луталица. Називала сам себе ходочасницом, ноћивала сам где Бог пошаље, јела хлеб и воће давали су ми их људи од којих сам тражила преноћиште. После две недеље дошла сам у Сан Ремо на граници Француске. Осмотрила сам терен. Требало је да се крећем западним правцем. Изишла сам из града, видим реку и високу планину прекривену грмљем. Прегазила сам реку и почела сам се пењати на планину. Пут нисам нашла, пробијала сам се кроз шипражје, успон је био прилично стрм. Пентрала сам се цео дан, предвече сам осетила силну жеђ и глад: још ништа нисам јела. Изнемогла, села сам да се одморим. Наједанпут видим стазицу, а поред ње - велики грозд грожђа. Заблагодарила сам Господу и појела га. Почела је падати кишица, смркавало се Још сам мало тумарала - ништа се не види. Близу неког дрвета нашла сам, скупљена у сноп кукурузна стабла и лишће. Сместила сам се под дрво. Пружила сам руку, напипала смокве на његовим гранама, појела их, савила се у клупко уз сноп кукуруза и мирно заспала. Осећала сам се као под кровом и загрљају Очевог дома.

САДРЖАЈ
 Напомене уз српски превод, 5
 Предговор, 7

ЖИВОТОПИС, 11
У родитељском дому, 12
Припрема за подвижништво, 16
Године странствовања, 18
 Паробродом у Солун, 21
 Атина, 25
 Рим, Фиренца, 27
 Пешке у Париз, 30
 Ка светитељу Николају, 38
 Бари, 43
 Црна Гора - Дајбабе, Острог, 48
 Манастир Хопово, 55
 Румунија, 59
 Бесарабија, манастир Жабка, 62
 Завет ћутања, 67
 Почетак Монаштва, 70
 Спровођење у Кишињев и Букурешт, 78
 Србија, 84
На челу манастира, 86
Скит Свете Параскеве-Петке, 93
Љубав дуго трпи, 95
Блажена кончина, 99
У загрљају Очевог дома у Србији, 104
 Кратак преглед женског монаштва у Србији, 104
 Говор матушке Марије, 109
Сусрет са духовником, 126
Разговор са Епископом Гаврилом, 138

ПИСМА ЕПИСКОПУ ПАРТЕНИЈУ, 152
Хронологија најзначајнијих догађаја из животописа, 185
Литература, 187