Страна: 502
► Остали детаљи

Ова књига представља незаобилазно дело у изучавању експанзије Османске царевине у касном средњем веку, приказује успон султана Мехмеда ИИ Освајача, његову владавину и конфликте са хришћанским светом и европским силама, а широко залази и у нашу националну историју. Када је ступио на престо, било му је деветнаест година. За време своје тридесетогодишње владавине (1451–1481) Мехмед ИИ у бројним војним походима знатно је проширио Османско царство, које је у том периоду постало европска веле­сила. Али Мехмед Освајач није био само успешни војсковођа који је освајањем Цариграда, оствареним сном још из најраније младости, изазвао запрепашћење Запада; њега занимају и друге ствари: зналац је више јези­ка (грчког, латинског, арапског, персијског и хебрејског), био је опчињен личношћу Александра Великог, интересовао се за античке јуначке ликове. Његови учитељи (превасходно италијански) указивали су му на светле узоре класичног света књижевности и науке, у његовој библиотеци налазила су се и историјска, географска, војнонаучна дела. На турском двору боравили су повремено италијански уметници, пре свега сликари. Освојени град доживљава нови процват уз верску толеранцију. У години смрти султана Мехмеда Освајача 1481, град је богат, број становника досељавањем четвороструко увећан, те је то мултикултурна и мултиконфесионална метропола, с раскошним палатама и џамијама које предста­вљају праве архитектонске драгуље. Читаоцу ће посебно бити интересантни детаљни описи историјских збивања, предочени финим приповедачким стилом, када Србија постаје поново поприште сукоба између Угара и Турака. Неуспело освајање и покушај преотимања Београда од Јанка Хуњадија 1456. године, завршило се поразом и повлачењем Мехмеда Освајача. Европа је могла да одахне – продор Турака за сада био је задржан.