Овај роман је у славу човекове стрпљивости и наде у боље. Јунаци романа носе се са невољама, а све у нади да ће правда и истина побеђивати и да ће добри Бог погледати оне који су његове бриге заслужили. Роман је пун догађаја који се смењују брзо као на филмској траци, ликови су упечатљиви и преплитања судбина имају логичне последице. Тек на крају романа “Мила је нашла праву љубав и мир. Иначе је пролеће, април месец. Сва се природа покренула. Птице што су створене да увесељавају, на свакој грани скакућу и цвркућу. Нови живот се буди. Све то утиче на људе. Само природу треба опонашати и прислушкивати”. Тако се ове реченице наслањају на оне описе са почетка романа. Она која исписује причу о Мили стоји и у роману и по страни. Као сведок да један живот завређује роман.