Аутор: Отац Тадеј Витовнички
Страна: 416
► Остали детаљи

Старца Тадеја Витовничког (1914-2003), подигао је Бог Живи у многострадалној Српској Цркви и народу као једног од најдухоноснијих стараца 20. века.

Монашки живот је започео још пре II светског рата, као духовни ученик старца Амвросија Миљковског, духовног ученика Преп. Амвросија Оптинског, од кога се учио тајни послушности, умном стражењу, Исусовој молитви и састрадалној љубави према свакоме и свему. Од Светих Отаца Цркве, као истинских опитника спасења и обожења у Христу, научио се циљу човековог живота, а то је стицање "крајњег смирења као савршенства хришћанског живота".

Сјединивши у себи дух боготвореће послушности духовноме оцу оптинских и валаамских Преподобних Стараца са молитвеним духом горњачко-туманских тиховатеља, пореклом од синајских Преподобних Исихаста, којим је Божја рука осолила средњевековну Србију, Старац Тадеј је у свом вишедеценијском духовничком служењу ваплотио предањски опитблагодатног стараштва.

Неуморни служитељ Божанске Литургије, неуморни молитвеник Исусове молитве, неуморни духовник-лекар хиљада и хиљада верних душа, Старац Тадеј Витовнички је међу Христовим Србима живео филокалијском духовношћу стражитељских Отаца - потврдио својим животом опит Св. Серафима Саровског: " Смири се (стекни Духа Светога) и хиљаде ће се око тебе спасти!"

Тих и кротак као и његов Господ - "Агнец који узима на себе грехе света", ходио је Старац Тадеј Витовнички у потрази за миром и радошћу Царства Небеског, кроз долину страдања и суза српског XX века, као добри пастир који је узимајући на себе бремена и немоћи гладних и жедних Бога Живога, носио ране Рода свога као своје, ношен благодаћу Божијом, ка Христу Спаситељу, јединоме Човекољупцу.