Аутор: Мирослав Антић
Страна: 1062
► Остали детаљи

РЕЧНИК ВОЈВОДИНЕ (Драшко Ређеп, 245 стр);
ТАКО ЗАМИШЉАМ НЕБО Хороскоп (Раша Попов, 280 стр);
ДОРУЧАК СА ЂАВОЛОМ (филм, есеји, Слободан Новаковић, 186 стр);
СВЕТИ ВЕТАР (Драшко Ређеп, Фрања Петриновић, 221 стр);
ИЗДАЈСТВО ЛИРИКЕ (Васа Павковић, 130 стр)

За последњих пола века, само су два српска песника постала легендарна, неприкосновена, непревазиђено утицајна. То је најпре Бранко Миљковић, принц песника, безмало са судбином неког од протагониста европског романтизма. Затим, Мирослав Антић, све популарнији и присутнији како иду године од његове смрти.

И, одмах ћемо приметити, после Антића, једино два аутора из овог града имају престижни утицај који далеко наткриљује биједне наше атарске границе. То су Александар Тишма и Ђорђе Балашевић. Не ради се једино о високим тиражима. Ради се, свакако, и о томе да су и они, после Антића, надахнуто успели да прескоче властиту сенку о чему је толико маштао Бернар Шо.

Није необично, али је ипак смешно да се број поузданика и интимуса, буразера и колега Микиних грдно увећава како иду године од оног јуна кад више није са нама. Последица мита. Покушај анонимних френдова који су, заправо, Антића видели на даљини, прислушкивали са другог стола и пионирски одано махали заставицама у његову част, а о овим данима безочно трућају о свом дружењу са песником. Није уопште битно, а ни особито занимљиво, слушати, уз паприкаш и бело вино, догађаје и епизоде његове биографије, све из крајње сумњивих и непроверених извора.
Др Драшко Ређеп