Мисиологија: Уџбеник, друго прерађено и допуњено издање
УВОД
Обнова мисије Руске православне Цркве данас представља незаобилазну потребу не само унутрашњег црквеног организма, него и општег стања друштвеног живота, у ком је, у вези са темом излагања, неопходно издвојити два аспекта.
Први аспект је духовно-морално стање савременог друштва, расцепканог финансијско-економским и палитичким проблемима и задојеног антихришћанским светоназорским принципима хедонизма и нихилизма. Други аспект је прозелитска делатност неких неправославних конфесија, верских секти и покрета који, у свеопштој атмосфери необавештености становништва, користећи религијску жеђ људи, привлаче у своје редове све већи број чланова.
Остајући верна традицији древне неподељене Цркве и настављајући дело апостолског служења, Руска православна Црква је сведочилa Христа током целокупне историје своје благовесничке делатности, видећи смисао мисије пре свега у просвећивању светлошћу Христове вере оних људи који су живели на географској територији државе називане Светом Русијом. Са друге стране, мисија Цркве је подразумевала и уцрковљанање народа који је, будући крштен у православној вери, чинио већину хришћанског становништва савремених словенских држава под јурисдикцијом Руске православне Цркве.
У вашим рукама налази се јединствен уџбеник мисиологије, који одражава искуство многогодишњег труда мисионара Руске православне Цркве на њиви благовесништва. Јединственост уџбеника састоји се у огромној количини коришћеног материјала, који је прерађен, осмишљен, допуљен и изложен на приступачан начин. У писању првог издања уџбеника учествовало је двадесет три аутора, познатих по активној мисионарској и предавачкој делатности: игуман Пантелејмон (Бердњиков, предавач Московске духовне академије), игуман Петар (Јеремејев), игуман Софроније (Китајев, предавач Бешородске богословије), игуман Агатангел (Белих, предавач Белгородске богословије), Протојереј Дионисије Поздњајев, протојереј Димитрије Карпенко (предавач Белгородске богословије), јеромонах Никанор (Лепешов, предавач Хабаровске богословије), јеромонах Никодим (Шматко, предавач Сретењске богословије), свештеник Сергије Царев (предавач Вороњешке богословије), свештеник Данио Сисојев (предавач Перерванске богословије), свештеник Георгије Рој (предавач Минске духовне академије), свештеник Андреј Хвиља-Олинтер (предавач Белгородске богословије), свештеник Александар Гинкел (предавач Белгородске богословије), протођакон Андреј Курајев, ђакон Владиспав Серков (предавач Белгородске богословије), К. В. Лученко, Ј. В. Максимов, А. В. Пашин, А. Б. Пивоваров (предавач Светомакаријевског православног богословског факултета града Новосибирска), Т. А. Полетајева (предавач Белгородске богословије), В. Ф. Самојленко, С. В. Чаплин, А. В. Јарасои (предавач Тулске богословије). Они су своје искуство наменски изложили кроз чланке, извештаје и материјале, практично у потпуности унесене у овај уџбеник. Такође, у уџбеник су ушли материјали који су годинама коришћени на предавањима у Белгородској православној богословији мисионарског усмерења. Због тога овај уџбеник треба посматрати као колективно дело људи који се баве објављивањем Христове истине, предајући своја знања о тој денатности свакоме ко жели да постане "Божији сарадник" (1Кор 3, 9).
Задатак мисиологије је разоткрити тајну свештеноапостолства, тајну ширења благодатне светлости у непросвећеном свету. Да би тај задатак био остварен, треба посматрати свет који се спасава и просвећује благодаћу Божијом, описати човека и начин на који он постаје члан Цркве и гради свој живот у односу са Богом, другим људима и светом. Неопходно је схватити како човек, у складу са могућностима које као слика и прилика Божија има, може бити Божији сарадник у делу благодатног просвећивања другог човека. Потребно је разоткрити тајне граница Цркве, међусобног односа Цркве и света. Тако се, на темељу православне антропологије, еклисиологије и сотириологије, разоткрива тајна свештеноапостолства и настаје богословље мисије - мисиологија.
По благослову Његове светости патријарха московског и све Русије Кирила, у другом издању измењена је структура уџбеника. Одлучено је да се изостави историјски део, с обзиром да је о историји мисионарске делатности Руске правоснавне Цркве написан велики број радова, међу којима се нарочито издвајају студије савремених православних аутора попут игумана Пантелејмона (Бердњикова), свештеника Сергија Широкова, А. Б. Јефимова и др. Највише пажње поклоњено је методолошком делу уџбеника, који је у овом, другом издању проширен, исправљен и допуњен.
У припреми материјала за друго издање уџбеника учествовали су следећи аутори: протојереј Олег Кобец, протојереј Павле Вејнголд, протојереј Димитрије Карпенко, игуман Агатангел (Белих), свештеник Петар Иванов, свештеник Александар Гинкел, ђакон Георгије Максимов, А. Б. Пивоваров, В. И. Јакунцев, В. П. Лукин.
Сврха уџбеника је да попуни вакуум који се формирао у настави мисиологије. Неопходно је истаћи да је ово прва мисиолошка књига која задовољава уџбеничке критеријуме духовних школа Руске православне Цркве. Овде се по први пут публикују многе информације које имају карактер мисионарских записа на основу личних искустава проповедања Јеванђеља у савременим условима секуларизованог света и друштва.
Друго издање уџбеника чине два дела: "Богословље мисије" (основе, циљеви и задаци мисионарења) и "Принципи и методе мисионарске делатности" (базичан практични оријентир за православне мисионаре).
Књига се препоручује као уџбеник предавачима мисиологије у богословијама и другим духовним образовним институцијама, нарочито предавачима Белгородске православне богословије мисионарског усмерења, за чије се потребе и издаје. Књига може бити занимљива и од користи свим православним хришћанима који желе да следе Господа Исуса Христа и његове апостоле у делу изградње Царства Божијег у срцима људи.
Садржај
Увод, 1
Концепција мисионарске делатности Руске православне Цркве, 9
Преамбула, 9
1. Особености савременог мисионарског поља Руске православне Цркве, 10
2. Методологија православне мисије, 12
2.1. Циљеви и задаци савремене мисије, 12
2.2. Форме и методе савремене мисионарске депатности, 14
2.3. JIик савременог мисионара и његове особине, 17
3. Пракса мисионарског служења, 18
3.1. Мисионарски задатак, 19
3.2. Припрема мисионарских кадрова, 19
3.3. Мисионарски центри, 19
3.4. Мисија међу омладином, 21
3.5. Мисионарска парохија, 22
3.6. Мисионарско служење лаика, 23
3.7. Мисионарско богослужење, 24
3.8. Перспективне смернице мисионарскor служења, 25
Закључак, 26
I Богословље мисије, 27
1.1. Предмет и задаци православне мисиологије, 27
1.2. Место правоспавне мисиологије у систему богословских и историјских дисциплина, 28
1.3. Богословско схватање мисије Цркве, 30
1.3.1. Библијско схватање мисије, 30
1.3.2. Тријадолошко утемељење мисије, 34
1.3.3. Мисија као апостoлство, 37
1.3.4, Мисија као сведочење (Христоцентричност мисије), 41
1.3.5. Ексиколошке основе мисије, 45
1.3.6. Есхатолошко схватање мисије, 51
1.3.7. Канонске основе мисије, 55
1.3.8. Мисија као сарадња са Богом (антрополошки аспект), 58
1.3.9. Светотајанске основе мисије, 61
1.4. Мисионарски императив Јеванђеља, 66
1.4.1. Јеванђеље и култура, 66
1.4.2. Инкултурација и рецепција културе, 71
1.5. Циљеви и задаци православне мисије, 82
1.5.1. Сотириопошки задаци мисије, 82
1.5.2. Католичанскост православне мисије, 85
1.5.3. Васељенски карактер правоспавне мисије, 88
1.5.4. Локални задаци православне мисије, 91
1.6. Мисија и прозелитизам, 95
1.7. Библиографија првог дела, 99
II Принципи и методе мисионарске делатности, 101
2.1. Методологија православне мисије, 101
2.1.1. Форме и методе савремене мисионарске делатности, 103
2.2. Лик и особине савременог мисионара, 107
2.2.1. Мисионарство и ученост, 111
2.2.2. Мисионарска естетика, 114
2.2.3. Грешке мисионара, 117
2.3. Помоћна средства благовесништва, 124
2.4. Мисионарски изазови савременог црквеног живота, 127
2.5. Особености савременог мисионарског поља Руске православне Цркве, 129
2.5.1. Правне основе мисионарске делатности, 131
2.5.2. Појам супкуптуре, 134
2.6. Практичне препоруке по питаљима тематике и методике вођења духовно-просветних разговора, 139
2.6.1. Методика коректног односа према опоненту, 141
2.6.2. Језик проповеди и мисије. Проблем превођења, 154
2.6.3. Црква и средства јавног информисања, 156
2.6.4. Проповед на Интернету, 162
2.6.5. Проповед међу војним лицима, 169
2.6.6. Проповед међу омладином, 172
2.6.7. Проповед у образовним Институцијама, 185
2.6.8. Проповед међу затвореницима, 186
2.6.9. Проповед у иноверној средини, 192
2.6.10. Методика дискутовања са секташима, 205
2.6.11. Проповед међу мигрантима, 210
2.7. Мисионарско служење лаика, 213
2.8.Мисионарска парохија, 220
2.9. Мисионарски центар, 224
2.10. Мисионарско богослужење, 229
2.10.1. О измењености и неизмењености богослужења, 232
2.11. Мисионарске експедиције, 248
2.12. Мисија и катихизација, 253
2.13. Основни принципи планирања и организовања мисионарске
делатности на нивоу помесне Цркве, епархије, архијерејског намесништва и парохије, 262
2.14. Перспективне смернице мисионарског служења, 266
2.15. Библиографија другог дела, 26
Детаљни подаци о књизиНаслов: Мисиологија: Уџбеник, друго прерађено и допуњено издање
Издавач: Каленић
Страна: 270 (cb)
Povez: meki
Писмо: ћирилица
Формат: 16,5 x 23,5 cm
Година издања: 2012
ИСБН: 978-86-84183-58-5