Аутор: Свети Николај Жички
Страна: 214
► Остали детаљи

296. ПИСМО
ЧОВЕКУ "СВОГА УБЕЂЕЊА": О СВ. КИПРИЈАНУ

Прочитао си негде реч св. Кипријана, која гласи: "коме црква није мати, томе Бог није отац. "Па си много говорио против ове речи сматрајући је нетачном и чак немилосдрном. На име, ти би хтео да схватиш Бога као оца свих људи без разлике. Истина је, даје Бог - створитељ свих људи. Истина је, да се Бог нуди за оца свим људима. Али је истина и то, да незнабошци не сматpajy Бога својим оцем. Кад би сви људи, без разлике и моралних услова, могли бити названи синовима Божијим, зашто би онда Господ рекао: блажени су миротворци, јер ће се синови Божјu назвати? У Јовановом Јеванђељу стоји написано о Сину Божјем: к својима дође, и своји га не примише; а који га примише даде им власт да буду синови Божји. А који Њега не примише, они и не марише за Божје очинство. Прича о блудном сину казује, како људи престају бити Божјим синовима, и како се покајањем могу опет вратити у своје достојање. Прочитај и шта Павле пише у Галатима 4,4-6. Па како се синовство задобија кроз крштење, покајање и све остало што црква Божја даје и учи, јасно је, да "коме црква није мати, томе Бог није отац". Таквоме је Бог - створитељ и господар и судија; а Отац је свима онима који пожеле бити синови Божји кроз Христа Исуса Господа нашег.