„Лирика Кристине Мрђе дјелује као просјев љепоте залутао из неког свијета којем смо заборавили име и постојање, који у нама призива само сјету јер се у њега не можемо вратити. Пред овим стиховима присјећамо се тврдње да права поезија не трпи тумаче јер рационализација убија чаролију доживљаја, интегритет субјективне лирске визије. Препустимо се, дакле, шутњи.“ Из рецензије проф. др Зорице Турјачанин