Вукасов Младен, датиран доживљајем ратним, у оквирима свих предела где га је аутор довео, истинито и смело дозива доброту. Поменимо да се и у овом делу показала Вукасова љубав ка природи, свака шума његов је завичај, а описи му дана и ноћи, сусрети људи и животиња итекако поседују моћ животног, аутентичног треперења.
Има у овом делу које прича о животу и смрти нешто од исконске горчине и патње човекове, срећемо вековни напор српског човека да спаси себе и властити народ од затирања. Али оно што књизи даје неку чудесну просветљеност у разумевању човекових морања јесте причање о судбини човека као појединца, поимање његове удесности у раљама историје. У нашој уметничкој књижевности, оној која има ратна збивања за тему, ретке су странице описа таквих страдања и дизања, прикази људске муке и трагедије читавог једног народа. Многе странице Михаила Вукаса говоре о његовом префињеном дару за казивање, а лично бих издвојио описе односа човека са псима и вуковима који су заиста импресивни и делују читаоцу непоновљиво.
Михаило Вукас обогатио је нашу књижевност. Ово није само књига ратне прозе – она је по свом садржају етнолошка, историјска и психолошка енциклопедијска јединица нашег народа, његова судбинска књига која је у исто