Autor: Blažo M. Radović
Strana: 104
► Ostali detalji

Autor analizira karakteristike savremenih međunarodnih odnosa, njihovih kreatora i rezultate njihovih odluka u kojima traži uzroke nastanka sukoba različitih intenziteta, obima i posledica. Razmatrajući pregovaranje kao sredstvo rešavanja sporova, kriza i sukoba, posebno onih izazvanih terorističkim delovanjem, i istraživanjem strukture pregovaračkog ciklusa, autor dokazuje neprevaziđenu ulogu pregovaranja, njegovu moć da preventivno deluje i njegov razvojni potencijal. Pregovaranje može da doprinese i stvaranju pravednijeg, održivijeg i bezbednijeg društva za sve.

Osvrćući se na savremene međunarodne odnose autor u monografiji “Moć i nemoć pregovaranja” razmatra pregovaranje kao svesno odabrano i savesno primenjeno sredstvo rešavanja sporova, kriza i sukoba u društvu i međunarodnom okruženju. Monografijom se čitaocu nudi sagledavanje pregovaranja kao ciklusa koji činc tri procesa: predpregovarački, pregovarački i postpregovarački. Autor svaki od navedenih procesa razmatra kroz različite faze koje potkrepljuje obiljem interesantnih primera iz pregovaračke prakse. Poseban naglasak daje međunarodnom aspektu pregovaranja ali i posebnoj vrsti pregovaranja, kao što je pregovaranje sa teroristima.

PREDGOVOR
Monografija “Moć i nemoć pregovaranja” je nastala na osnovama autorovo sagledavanja i opredeljenja da se preventivnoj analizi, planiranju i delovanjil a samim tim i pregovaranju kao njegovom najefikasnijem instrumentu treba d ustupi odgovarajuće mesto u odnosu na posledično delovanje, tako karakterističm za naše društvo. Nastala je i na osnovu autorovog mišljenja da pored odgovomosti koje elite i institucije neizostavno imaju u jednom dmštvu, one moraju da poseduji i mnoge vrline, znanja i veštine uz pomoć kojih će sigumo i sa što manje posledic; usmeravati i voditi dmštvo nepredvidivim trasama svetske scene.

Autor je svestan nemogućnosti da se jednom monografijom obuhvate sv značajniji aspekti koji bi zadovoljili razradu navedenih sagledavanja i mišljenja Zato se autor opredelio za jedan deo prakse i to za onaj kojeg odslikavž pregovaranje, upućujući čitaoca na ono najpoželjnije sa prefiksom preventivno. Ostale aspekte ćemo ostaviti za neke dmge radove ali i nekim dmgim, stmčnim ljudima od znanja i dobre volj.ć? Monografija bi trebalo da bude svojevrsna inicijacija njihovom duhovnom, intelektualnom i delatnom napom u potrazi za odgovorima u ovoj oblasti dmštvene delatnosti.

Samu monografiju možemo posmatrati i kao naučno i kao informativno štivo koje svedoči da samo pravičnim, pravovremenim i preventivnim pregovorima možemo osigurati odgovore na putu stvaranja i održanja mira. Monografija odražava autorovo gledište na struktum i značaj pregovaračkog ciklusa iz kojeg su proizašli i mnogi stavovi i preporuke kao doprinos sagledavanju pregovaranja, njegovog značaja i upotrebne vrednosti. Ona je rezultat proučavanja postojeće literature, konteplativnog zapažanja i velikog broja razgovora koje je autor imao. Jezička barijera je imala značajan uticaj na autora. I ako je središte pregovaračke teorije i prakse najobimnije obrađeno i najdostupnije na engleskom jeziku, autor je svestan da ga je to istovremeno sprečilo da neke dmge perspektive pomnije prouči i prikaže.

I pored toga mnoge ideje, saznanja i delatna praksa koji .su prikazani u monografiji su nastali na temelju specijalističkog rada “Pregovaranje kao sredstvo rešavanja međunarodnih sukoba izazvanih terorizmom”, koji je autor odbranio na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu, 2007. godine. Pokazalo se da je zbog sadržajnosti i informativnosti specijalističkog rada, ali i zbog malog naučnog fonda slične literature na našim prostorima poželjno da se navedeni rad učini dostupnim za širi auditorijum čitalaca.

Prema rečima autora, lista svih onih koji su posredno doprineh specijalističkom radu bi bila skoro jednaka listi njegovih prijatelja i kolega. U takvim okolnostima morali smo da se ograničimo na nekoliko najznačajnijih. Posebno mesto pripada profesom dr Željku Ivanišu, kao najzaslužnijem za odluku da sa navedenim specijalističkim radom autor konkuriše u “Zadužbini Andrejević”. Ličnu zahvalnost duguje i profesoru dr Milanu Opačiću, profesoru dr Radoslavu Gaćinoviću i profesoru dr Vladanu Jončiću za stručne ocene, mentorsku pomoć, moralnu podršku i konstruktivnu akademsku kritiku. Takođe, dobra volja i iskusni saveti saradnika “Zadužbine Andrejević” bili su velika pomoć u nastojanju da jedno akademsko štivo pretvorimo u korisnu materiju za čitaoca. Autor posebnu zahvalnost upućuje svojim kolegama sa Fakulteta bezbednosti, Fakulteta političkih nauka, Akademije za diplomatiju i bezbednost i Vojne akademije iz Beograda, na plodnim raspravama.

Autorovo priznanje koje odaje porodici i prijateljima je sasvim druge vrste. Posebnu zahvalnost duguje supruzi Neveni, na bezgraničnom strpljenju i bezrezervnoj podršci. Svako od njih je na svoj način doprineo sadržini ovog rada negledajući koliko ih je to stvamo stajalo. Ne postoji način kako da im se na pravi način zahvali.

SAŽETAK
Prikazujući strukturu pregovaračkog ciklusa u različitim situacijama, autor nas upućuje na neprevaziđenu ulogu, preventivnu moć i razvojne mogućnosti pregovaranja. Iako zadržava jak pozitivan diskurs autor ne podleže idealizaciji pregovaračkog okruženja već upućuje na objektivne slabosti pregovaranja, različite oblike manipulacija i pseudo pregovaračkih tehnika. Obeležavajući takvo pregovaranje on navodi čitaoca na razmišljanje o uzrocima sporova, kriza i sukoba, koji se uvećavaju ili ponavljaju zbog neprincipijelnosti i raslabljene moralne odgovomosti pregovarača i njihovih elita.

Monografija na pregledan način objedinjava interdisciplinamu građu iz oblasti političkih nauka, prikazujući pregovaranje kao sastavni i nezaobilazni deo međunarodnih odnosa, bezbednosti, diplomatije, teorije mira i sukoba. Takođe, ističe sponu između jezika naučnosti i esejistike kako bi zaintrigirao i zadržao pažnju čitaoca. Monografija sugeriše da je pregovaranje daleko od stihijske pojave, već da je to osmišljena i brižljivo isplanirana delatnost koja pri tome ne gubi ništa od svoje dinamičnosti, prilagodljivosti i složenosti. Ne pretendujući na sveznanje iz ove oblasti autor upućuje da je njegov rad samo mali doprinos, pozivajući na dalji intelektualni i praktični rad u ovoj oblasti. Takođe, autor se u monografiji zaLaže za institucionalizaciju pregovaranja, njegovo produbljivanje i dovođenje do nivoa preventive kao vrhovnog principa i opredeljenja u ovom poslu. To podrazumeva veću osetljivost za događaje u okruženju, istančaniji kategorijalni aparat, unapređenije mišljenje i vrednovanje, izoštrenije saznanje i analizu, bolje planiranje, preciznije modelovanje, smislenije i promišljenije predviđanje, pravovremene pripreme, timski rad, solidarnost, delotvomost 1 efikasnost. Zaključno, monografija poziva na upotrebu pregovaranja kao sredstva za rešavanje sporova, kriza i sukoba na pravedan t miran način. To je poziv na unapređenje načina razmišljanja i delovanja. To je poziv za unapređenje života.

Ključne reči:
1. bezbednost; 2. diplomatija; 3. kriza; 4, međunarodni odnosi; 5. preventiva; 6. pregovaranje; 7. spor; 8. sukob.

SADRŽAJ
Predgovor 7
Sažetak 9
Abstract 10

Uvod 11
Dve linije odgovornosti kao dve linije odbrane 13
Paradigmatičke matrice 15
Spor, kriza i sukob kao usud 17
Spor ili odraz zastoja 18
Kriza ili statična agonija 19
Sukob ili katarza 20
Uzroci sukobnih fenomena 21
Kako do odgovora i rešenja 24
Komunikacija kao potreba 26
Vrste komunikaciji^ 28
Kibemetski model dr Fultona 29
Pregovaranje kroz vreme 31
Pregovaranje - sukob'ili komunikacij a 37
Ko su pregovarači? 38
Cilj pregovaranja 40
Vrste i postavljanje pregovaranja_u . 41
Pregovaranje prema vremenu otpočinjanja 42
Pregovaranje prema načinu 45
Pregovaranje prema broju učesnika 46
Pregovaranje posebne vrste 56
Utvrđivanje elastične strukture pregovarača 65
Pretpregovarački proces 66
Pripremna faza 66
Pretpregovaračka faza 75
Pregovarački proces
Postpregovarački proces
Moć i nemoć pregovaranja

Literatura
Inđeks pojmova
Summary