Аутор је у књизи сакупио 36 кратких прича, ефектних новелета, које, најчешће, на крају имају и класичну поенту. некада ова поента потврђује значење приче, некада их открива, а некада тек на крају, поента читаоцу открива изненађујуће, неочекивано значење.
Стил Горана Зечевића, у овим кратких причама, доследно следи облик приче. Реченица је кратка, тврда, као да је длетом резана у камену. Исказ је јасан и читалац има утисак да се оно што аутор приповеда само тако и могло рећи.
Увек пронађемо нешто што нам створи утисак да смо живи. А јесмо ли заиста живи? Или је то само наша слутња и сенка наших жеља. Свакако смо живи. Ништа се не догађа, нико не долази, нико не одлази. Сумња је оправдана. Мисли су набацане и неуредне. По мислима киша лагано добује, кап по кап.