За разлику од Сигмунда Фројда који користи митску фигуру Едипа да њоме обележи инцестуозну везаност деце за родитеље, Леополд Сонди користи библијску фигуру Каина како би у првом реду обележио ривалитет браће око очинске љубави, будући да библијски Каин из љубоморе убија свог брата Авеља који је симбол доброте. Али, као што Едипов комплекс не значи само инцестуозну везаност за родитеље, већ му Карл Густав Јунг даје и једно шире, архетипско значење – потребу за топлином и заштитом у форми инфантилне зависности, тако ни Каинов комплекс не значи само ривалитет браће око љубави оца већ истовремено представља пројекцију „злих нагона” који постоје у човеку и огледају се кроз злочине., частољубље, сујету, љубомору, нетолерантност и безразложно повређивање других. Стога Каинов комплекс морамо схватити у ширем смислу као симбол зла, зла које у мањој или већој мери постоји у сваком човеку и представља тамни, негативни део људске личности.

Тај тамни, убилачки део људске приеоде испољио се и у једном од најзначајнијих старозаветних вођа и пророка – у Мојсију. Убиство једног Египћанина када је Мојсију било осамнаест година, које се у литератури готово ниподаштава, у центру је Сондијеве пажње у овој књизи. Душевне последице таквог сагрешења и терет кривице који је Мојсије после убиства морао носити у себи, као и савест која га је мучила, постепено су у њему толико нарасли да су били у стању да једног прекршиоца закона преобрате у законодавца. Укратко, Сондија превасходно занима појава Каина у судбини Мојсија и његово дејство на даљи Мојсијев развој, односно занима га како убиство може довести до кривице, кривица до признања, признање до ослобођења, и како, затим, ослобађање од кривице убицу може довести до Бога. Јер, по Талмуду, човек може и треба да служи Богу и злим Каиновим нагонима.