Аутори: превод с руског Ксенија Кончаревић, Владимир Димитријевић, Антонина Пантелић, Милан Радовановић, Зоран Буљугић
Страна: 610
► Остали детаљи

2. допуњено издање

Класична књига из класичне епохе Свете Горе, од ње су прошли векови, али и даље благотворно делује на све душе спремне да следе прочитано. Лик Мајке Божје, Светогорске Игуманије, и њена чуда, доносе овој књизи нарочиту, благодатну убедљивост. Књига коју цене Светогорци попут Невидљиве борбе.
Како се ближи доба испуњења онога што пише у Откривењу Јовановом, речи Светог Нила све су ближе остварењу.


САДРЖАЈ

Монах Лгапије Светогорац
СПАСЕЊЕ ГРЕШНИКА
Преславној Приснодјеви Богородици, Господарици све творевине , 7
Агапије - онима који се припремају за читање, 8

ПРВИ ДЕО
ОПАСНОСТИ И БОРБА НА ПУТУ СПАСЕЊА
1. Два корисна савета изнета у предговору ове спасоносне књиге, 12
2. О смртоносности греха уопште. Колико зло он причињава онима који греше, 14
3. О великим гресима, по деловима, 16
4. О лаким прегрешењима, 21
5. Праћење и лечење, веома корисно, свакога греха уопште, 22
6. О богомрској и нечастивој хули, 25
7. О демонском преузношењу, 34
8. О сујети, 41
9. О среброљубљу, 45
Страшан пример немилосрдности, 49
10. О животињском разврату, 54
11. 0 гневу и псовци, 67
12. О стомакоугађању, 70
13. О зависти, из које се рађа и убиство, 77
14. О унинију, односно о нераду, 81
15. О незахвалности, 89
16. О разним патњама и о томе да они који добровољно узимају свој крст носе тај крст лако, а они који га примају мимо своје воље имају мноштво патњи, 97
17. Зашто праведници пате у овоме свету док грешници благују.104
18. Дужни смо да прихватамо патње сећајући се користи које захваљујући њима задобијамо, 108
19. Прва утеха паћеницима признање властитих грехова, 117
20. Друго умудрење: привременим несрећама паћеник је искупљен од вечних мука, 119
21. Треће умудрење: наслада небеског блаженства, 120
22. Четврто умудрење: сећање на страдања Господња, 123
23. Пето исцељујуће средство. Молитва, 125
24. Веома корисно размишљање у патњама , 126
25. О седам Светих Дарова. Утеха онима који су обремењени патњом, 128
26. Утешна поука сиротима и убогима, 130
27. Утеха онима који су некад били богати, али су осиромашили.133
28. Утеха раслабљенима и немоћнима телом, 136
29. Последња утеха на самрти, 138
30. О неразумности оних људи који теже првенству. Свет се не сећа истинских добричинитеља,
него похвално говори о својим непријатељима, 144
31. О испразности световних ствари и о презирању света, 149
32. О томе да су насладе овога света горке и да их ваља мрзети, жудећи за Царством Небеским, 152
33. О опасностима овога живота и кратком трајању његовом, 154
34. Нико не сме да се хвали телесним благостањем, него треба да размишља о свом крају, 158
35. О заблудама, лажним обећањима и лукавим наградама овога света, 161
36. О опасности таштине и о краткотрајности световних почасти.166
37. О познању самога себе и о несрећи људске природе, 170
38. О томе да смо у животу само странци и дошљаци и да не треба да жудимо за телесним задовољствима јер су она попут сна, 175

ДРУГИ ДЕО
СТИЦАЊЕ ВРЛИНЕ
1. О обавезама у односу према нашем Добротвору Богу, 177
2. О љубави према ближњем, 185
3. О управљању телом и умртвљавању страсти, 191
0 чулима, 192
О уздржању језика, 192
О снагама душе, 194
4. О будности и храбрости који су потребни за упражњавање врлине, 196
5. О скрушености и умиљењу, 204
6. О исповести, 211
7. О четири жене које су предате на муке зато што су један грех оставиле неисповеђеним, 222
8. О надокнади, то јест о посту, милостињи и молитви, 227
9. О припреми за непорочно и Свето Причешће, 231
10. О истом, 236
11. Молитва уочи Светог Причешћа, 241
12. Друга молитва, после непорочног Причешћа, 244
13. О онима који су се усудили да недостојно свештенодејствују (Нека чудотворства и Суд свемогућега Бога), 248
14. О онима који су се недостојно причестили, а које је Бог казнио у овом животу ради нашег назидања и примера, 255
15. О врлином испуњеним женама које су се достојно причешћивале , 258
16. Нека чудеса од Тела Господњег, 260
17. О томе да нико од оних који у земаљском животу телесно благују неће достићи у Царство небеско које се стиче путем борбе са телом и угледања на спасоносне муке Господње, 264
18. Дужни смо да презиремо привремено богатство и да сакупљамо благо на небу захваљујући сиромасима, 271
19. О четири последње ствари и пре свега о сећању на смрт, 280
20. О Другом доласку Господњем и општем васкрсењу, 287

Поетски спис Лава Шестог Мудрог на Други долазак Господњи (акростих), 298
21. О неизрецивој слави раја и о блаженству праведних, 301
22. О плати вечног мучења, 312
23. О покајању које у смртном часу више неће донети користи, 323

ТРЕЋИ ДЕО ЧУДА
ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
1. Повест о Јеврејину који је ослепео, и коме беху одсечене руке, али, чим је поверовао у Христа, излечила га је пресвета Богородица.333
2. О мртвој жени која је, на чудесан начин, своје дете дојила
годину дана, а затим оживела, 334
3. О неком Јовану, који је имао душеспасоносно виђење, 336
4. Чудо које се десило у једној цркви Пресвете Богородице, која се зове Иеорија, 338
5. О слепоме, коме су се очи отвориле због чудотворне воде Пресвете Богородице, 339
6. О премудром цару Лаву, 340
7. О једном човеку, који је оживео од чудотворне воде, 341
8. Које се збило са Светим Романом Мелодом, који је писао кондаке.342
9. О Светом Григорију Чудотворцу, архиепископу Неокесаријском, 343
10. О Светом Јовану Дамаскину и икони Тројеручици, 343
Чуда од иконе Пресвете Богородице „Тројеручице”, 348
11. О галској царици, којој је Света Богородица исцелила одсечене руке, 350
12. О једној калуђерици која је себи избола очи да би сачувала чистоту, 354
13. О једној девојци што је себи одсекла нос и усне да би сачувала девство, 357
14. О незлобивим девицама, којима је Пресвета Богородица послала венце са неба, 359
15. О једном монаху који се опијао, 360
16. О једном монаху кога је Богородица ослободила блудне страсти, 361
17. О изгоњењу ђавола именом Пресвете Богородице, 362
18. Друго чудо, слично претходном, 363
19. О једном несторијанцу, који је подигнут из мртвих, 364
20. О Јовану Кукузељу, 365
21. О великој атонској Лаври и чудотворној води Светог Атанасија.367
22. О ономе који се писмено одрекао Христа, 368
23. Друго, слично претходном,
о Теофилу који се писмено Христа одрекао, 369
24. Како је Света Богородица причестила монахе небеским Хлебом, 372
25. О жени која је родила црно дете и која је скупа са њим била спасена посредством Богородице, 373
26. О једном манастиру што га је помагала Пресвета Богородица, 374
27. О васкрсењу једног Римљанина, 375
28. О ономе који није могао да научи да чита, него је само знао молитву „Богородице Дјево”, 376
29. О чудесном спасењу једног детета од дављења у реци, 377
30. О ослобођењу из тамнице неког Јеврејина, који је поверовао у Исуса Христа, 378
31. О васкрсењу једног јеврејског детета, које је убио отац, и како је оно исповедило милост Мајке Божје, 379
32. О чудесном подмлађивању једног старца, 380
33. О томе како је Света Богородица помирила двојицу посвађаних монаха, 380
34. О блудном војнику, чији су греси били опроштени молитвама Мајке Божје, 381
35. О неизрецивој лепоти Пресвете Дјеве Марије, коју је видео један богобојажљив клирик, 383
36. О томе како је једно дете васкрснуто и како је рекло ко га је убио, 384
37. О једном јеврејском детету које се причестило и које је, иако бачено у огањ, остало живо, 385
38. О жени коју је Богородица ослободила осуде због родоскрнављења и детеубиства, 385
39. О једном детету што га је мајка предала ђаволу још док јој је било у утроби, 387
40. О једном што је сумњао у девство Мајке Божје и уверио се преко чуда, 388
41. Чудесно виђење о томе како је једна кап Крви Христове претежнија од свију грехова свих људи, 389
42. О једном свештенику који је сумњао у Свето Причешће и видео Христа у телу као дете, 390
43. Како је Света Богородица подигла из мртвих једног дечака кога су убили Јевреји, 391
44. О икони Мајке Божје, која је избавила Рим од тешке епидемије.392
45. О чуду које се десило са једним иконописцем, 392
46. О некој жени, коју је Пресвета Својим јављањем спасила од демонске пакости, 393
47. О једној девици што је видела Христа у Рају како служи Свету Литургију, 394
48. О једној девици која се удостојила да види Христа као трогодишње дете, 396
49. О једном мужу и жени који су сачували своје девство у браку.396
50. О једном старешини разбојника који је имао велико поштовање према Мајци Божјој и због тога добио опроштај греха и био чудесно сахрањен, 398
51. О несрећној смрти као казни за хуљење, 399
52. Казна због хуљења на Пресвету Богородицу, 400
53. О једној жени што је устала из мртвих и исповедила свој тајни грех, 400
54. О васкрсењу једног клирика који је учинио прељубу и утопио се у реци, 401
55. О једном војнику, разбојнику, који се сваког дана молио Богородици, због чега ђаво није успео да га убије, 402
56. О некој сиромашној удовици чију је душу после смрти примила Мајка Божија, и о богаташу, чију су душу, док је умирао, срели демони, 403
57. Исцељење јављањем Мајке Божије, 404
58. О једном дечаку који се исцелио и отишао у манастир, 405
59. О детету које није изгорело у ватри, 405
60. О прогледавању једног слепца, 406
61. О неком који је био избављен из мора, 407
62. О спасењу у бури заузимањем Пресвете Богородице, 407
63. О чудесном виђењу једног милостивог и богобојажљивог мужа, 408
64. Страшно чудо које се десило са оним који је послушао родитеље и о божанској Литургији, 409
65. О двоје деце која су била затрпана испод једне куће и коју су нашли живу, 410
66. Како је Света Богородица исцелила једнога што је пао и повредио се, 411
67. Чудотворно дејство извора у Трапсани, 412
68. О томе како Бог може бити и умољен и приклоњен Богородичиним молитвама, 412
69. О песми „Достојно јест”, 414
О писцу ове књиге и његовом делу, 415

ПОСМРТНИ САВЕТИ И ПРЕДСКАЗАЊА ПРЕПОДОБНОГ НИЛА МИРОТОЧИВОГ
Кратак увод, 425
ПРВИ ДЕО
О ДУХОВНИМ СТВАРИМА
Тумачење о томе како неверје и пожуда рађају грех, а грех рађа смрт. Тумачење прародитељског грехопада, 427
О очишћењу посредством Св. Тајне Покајања, 433
Помоћ је моја од Господа, Створитеља неба и земље (Пс. 120; 2).434
Подигните врата, кнезови ваши, и уздигните се, врата вечна, и ући ће Цар славе (Пс. 23; 7), 435
Тумачење молитве „Оче наш” у вези с разобличењем празнословља у време обеда, 436
О пореклу „хлеба насушног”. Шта означавају ове речи?, 438
Хлеб наш насушни - то је прозба за добијање Хлеба Небеског, 440
Похвала тиховања [безмолвија, исихије] и о томе колико је мрско молитвено благодарење након што се за трпезом празнословило, 442
Указивање једног преподобног о томе колико је осуђивање грешно пред Богом, 443
Пророчанска карактеристика људи пред свршетак века, 444
Пророштво о увећању сиромаштва, о прогону сиромаха сељака и о монополу на жито пред наступање времена рођења антихриста, 445
Разобличавање користољубаца и позив сиромасима, 447
Корен зла је похлепа, односно среброљубље. Среброљубље је дух антихриста, 449
Када свет потпуно духовно осиромаши и када наступи општесветска анархија, антихрист ће се родити и зацарити над целим светом, 452
Дух Христов и дух антихристов, 453
Какав је жиг антихриста, којим се сада жигошу зли, и какав је жиг којим ће жигосати антихрист када се зацари?, 455
Несреће које ће задесити свет након што се зацари антихрист; исушиће се море, изумреће животиње, време ће се убрзати, 456
Проповед Еноха и Илије људима да не примају жиг антихриста и да се свагда осењују крсним знамењем. Убијање ових проповедника , 457
Антихрист скида маску после убиства Еноха и Илије, људи бивају попут демона , 458
Ко су „јарчеви”, а ко су „овце”, 459
О људском непокајању и о дуготрпљењу Божијем, 459
Богаташ је лукаво тражио од Авраама да му у ад пошаље Лазара са капљицом воде, 461
Како избећи огњени пламен, 461
Како се рађа непријатељство и осуђивање поступака ближњег, 462
О самооправдавању сопственог греха осуђивања, 463
О стрелама отпадника и о показатељу пута спасења, 464
Пет видова непокорности спасењу и седмострашће, 465
О прекрасном милосрђу Божијем; коме се радују анђели?, 466
О искорењивању греха из срца. Поређење душе са вртом, а греха са трњем у том врту, 468
О скрнављењу молитве похлепним помислима, 471
Свет пропада од блуда, прељубе и разврата, а монаштво од брига о овоземаљском и од похлепе, 472
Чудесни Божији домострој о спасењу света. Оваплоћење, умивање првородног греха крштењем, искупљење Адама распећем. Даровање људима другог крштења, тј. покајања, 473
Послање Мојсеја, 476
О послању Јоне, који је био праслика не само тродневног погребења, него и Ваплоћења, 476
Послање Крститеља, 477
Како се у монаштву испуњава заповест о поштовању оца и мајке, 477
Бог је толико заволео свет да је и Сина Својега дао. Ко су звани?.478
Шта значе речи Приближи се Царство Небеско и Припремите пут? , 479
О три намере Превечног савета, 480
О томе како је Господ и делом показао крштење покајањем, 481
О томе како се из Спаситељевог Ребра отворио Царски Извор, 482
Због чега је Крв Господња неке искупила и они су отишли у рај, док су други и после васкрсења Господњег остали у аду, 483
Ко ће бити „благословени Оца Мојега”, а ко ће бити „проклети”.484
Шта значи дрво засађено код извора вода? О пореклу Крста. О Лотовом покајању као о праслици монашког покајања, 484
Христос васкрсе - ваистину васкрсе!, 485

ДРУГИ ДЕО
О МОНАШТВУ
Савет светог Нила послушницима да се не прелешћују маштањима о подвизавању у отшелништву (усамљеништву) и безмолвију и да остану у својим општежитељним обитељима, 487
Монаси који негодују због дуготрајног богослужења слични су препотопним људима, 493
Оне који су посветили себе Богу преподобни позива да чувају монашке врлине и пламену љубав према Христу. Прича о грлици, 494
Монаштво је војевање у служби Цара Небеског, 496
О целомудрености. О понашању младих монаха у општежићу и о односу старијих према њима, 499
До чега може довести старчева неумерена попустљивост. Страшни случај који се збио у Јорданској пустињи, 501
Други пример строгог старца и благословеног послушника у тој истој Јорданској пустињи, 503
Изобличење данашњих људи због безосећајности према духовним добрима и због овоземаљских брига, 505
Поређење монашког срца са огледалом, 505
О слободи духа и лаком бремену истинског монаштва. Застрањивање савременог монаштва у бригу над бригама, 506
Обраћање атонским монасима и наговештај пропасти Атона уколико се не покају, 509
О славној обитељи недреманих и о томе зашто је она опустела, 509
Обраћање Светогорцима; казивање о магнету и гвожђу, 511
Разобличавање ужурбаности при богослужењу, 511
Љубимо једни друге да бисмо једнодушно исповедали. Пример светог Никифора, Саприкија и патријарха Авраама, 512
Поређење монаха који су одступили од монашког подвига с неблагодарним Израиљцима, 513
О тами и сени смртној, 514
Савети Кавсокаливита о љубави према сиромаштву, 515
О томе да монасима не доликује весеље, 516
Разобличавање духовника који не чувају Свету Тајну исповести.516
Повест о страшној казни која је сустигла неког духовника, јер је био и сувише попустљив према свом духовном чеду, 517
Из безосећајности происходи неуздржање у речима и јелу, а одатле се развија сладострашће, 518
Осуда за монаха представља забрањено дрво познања добра и зла, 520
О томе колико је порок празнословља распрострањен међу монаштвом, 521
Две врсте порока због којих се молитва не може уселити у човека.522
Монаштво је добро дело спасења, али ко се заиста спасава?, 523

ТРЕЋИ ДЕО
РАЗОБАИЧАВАЊЕ ГРЕХОВА СВЕТОГОРАЦА
ПРОШАОГ СТОЛЕЋА
Кад је почео да се мења подвижнички дух у монаштву и кад га је привукла испразност, 525
Плач преподобног за подвижништвом. Његов призив монасима.525
Сад је јесен монаштва и њиме је овладала царица погибељи.527
Нарастајућа непокорност у монаштву јесте победа звери помоћу њене прве главе. Нарастајућа многобрижност јесте тровање пехаром прелести из руке царице погибељи. Узрок томе је непотпуно одрицање од телесних добара и од сопственог тела, 527
Мати Божија измолила је монаштво као свој небески Удео, 529
О томе како Богородица промишља о своме уделу и како је велика неблагодарност оних који занемарују подвижништво и препуштају се овоземаљским бригама, 531
Како је царица погибељи на звери безакоња ујездила међу монаштво, 533
Разобличавање скитских подвижника због занесености многобрижношћу. Поређење са древним оцима, 534
О кесаријским испосницима који су у давнини стигли на Атос
и о томе како им се Бог смиловао због подвижништва,
као и о томе због чега су касније осиромашили, 536
Разобличавање житеља скита јер на панихиди (парастосу) краду свеће намењене поменима, 537
Изградња цркава у каливијама које житељи скита подижу да би имали приходе од парастоса приморава да се свештенички чин додели и недостојним лицима, 540
Осуда храмовних слава по скитским каливијама, 542
Поређење богомољца који се духовно не храни богослужењем са јежом који се прикрада винограду, 545
Која су то двадесет четири оружја погибељи којима царица погибељи напада тврђаве спасења, 546
Прелешћене лакомошћу царица погибељи хвата у следеће замке, 547
О томе како су се у првим замкама нашле само старешине и ниједан послушник и о томе како је за послушнике непријатељ измислио замку непокорности. Поређење тешкоће ловљења послушника са тешкоћом ловљења морске јегуље, 549
Непријатељ настоји да поквари начало послушања послушника. Кривица стараца. Поређење садашњих, лако ухватљивих послушника са раковима и стараца који губе послушника с мајкама украдених девојака, 551
Додворавање стараца и охолост послушника. Монаштву прети погибељ када ноге постану глава а глава ноге, 553
Прича о две невесте, првој и последњој, 554
Плач Преподобног Нила за Светом Гором и дозивање праотаца, 555
Шта значи имати богочежњивост која високо узноси оне што су окриљени љубављу, 556
Услед робовања лакомости распламсавају се блудне страсти: сластољубље, стомакоугађање и лицемерје, 557
Тешко старцима чији се послушници развратно понашају, 557
Убеђивање да се чува целомудрије и да се монаси клоне пристрашћа према млађима, 558
Бдијте и чувајте се користољубља, 560
Користољубив монах има овчије руно али вучје срце, 561
Разобличавање самооправдања користољубиваца, 562
Разобличење житеља скита који се баве вртларством, 563
Тражење милостиње од богатих. Закхеј, 564
Још о духовницима и слика пропасти искушеника кривицом духовника, 566
Пристрашће за земаљска добра прети свештенику страшним оскврњењем, 569
Разобличавање осуђивања за време рада; поука о томе како се треба бавити рукодељем и молити се, 570
Сила монаха је молитва, 571
О неопходности трогодишњег монашког искушеништва пре пострига, 573
Новорођенчету је неопходно омивање, а новопочетном монаху жалост и сузе, 574
Преједање не само да не јача већ слаби; зашто данас не можемо онако да постимо као древни оци, 575
Уподобљавање забринутих монаха Израиљцима у пустињи, 576
У чему је данас јединство духа и заједница мира?, 576
Поређење монаштва са Израиљем у пустињи, 577
О злој навици подмићивања у манастирима и куда то води, 578
О узајамном осуђивању манастира и келијника, 579
О ранијим видовима монашког живота на Светој Гори и о садашњем стању, 580
Небрига о спасењу, упадање у сластољубље. Опомена да се свој безбедни живот упореди са сиромашним животом мирјана, 583
Бог ме је послао теби, као таблице Мојсију, 584
Страсна склоност према одлажењу у свет, скупљање милостиње. Блажен је онај ко не напушта Свету Гору, 585
О штети примања младих у самосталне манастире, 586
Шта је украс монашког живота? „Ево, послан сам од Бога”, 587
Како се увукла седмоглава звер на монашку њиву, 587
Плач Царице Спасења за људима својим, 589
Зашто сте дошли у пустињу? И у шта претварају пустињу због похлепе (користољубља), 590
Молитва светога Богородици, 592
Шта је то престо Царице Спасења и шта значи Њено свргавање с престола, 594
Позив Светим Оцима да устану и испрате Царицу Спасења са Свете Горе, 596