Аутор: Лав Тихомиров
Страна: 616
► Остали детаљи

ПРЕДГОВОР

Предмет ове књиге је принцип монархијске власти, његова суштина и услови његовог деловања. Међутим, да бих објаснио како суштину, тако и услове његове појаве и деловања, морао сам најпре да скицирам опште основе државности.

И поред све жеље да будем сажет, нисам при томе могао да избегнем и приказ психолошких основа саме чињенице власти, из које проистиче врховна власт, представљена, између осталог, и монархијским принципом.

Услед тога, морао сам да утврдим и основне принципе државног права, које не могу увек да прихватим у њиховом уобичајеном, школском тумачењу.

Исто тако, нисам могао да изоставим ни извесна историјска разјашњења мојих општих закључака о суштини монархијског принципа. То је, наравно, изузетно проширило мој рад. Чини ми се, међутим, да би историјско образложење мојих закључака заправо захтевало далеко опширнија објашњења. Уз велико жаљење, ограничио сам се на кратке напомене о историји источних монархија, као и о европској монархијској државности. Још уочљивију празнину чини недостатак приказа монархија Далеког истока. Нажалост, то је предмет који нисам могао да унесем у књигу, а да при том не ризикујем да њено издање одложим за неку неодређену будућност.

Прва три дела моје књиге састоје се, дакле, у разјашњењу услова за појаву монархијског принципа и његове суштине. Последњи део би требало да представи услове његовог деловања, односно, да изложи преглед манархијеке политике.

Такви су општи оквири књиге.

Општа мисао овог истраживања не појављује се први пут пред читаоцима. Још сам 1897. године објавио књигу која се раније, у виду појединачних чланака, појавила у часопису "Русское обозрение" - "Лична власт као принцип државног уређења".

У тој књизи дати су обриси оних идеја које развија овде публикована "Монархија". С обзиром да "Личне власти" већ одавно нема у продаји, ја сам, где год је то било могуће, уносио поједине њене одломке у ово издање, а по потреби сам их и прерађивао. И поред тога, књига која се сада публикује, "Монархија", није ново издање "Личне власти" и, уместо 136 страна, колико је имала "Лична власт" њу чине четири дела са укупно око 600 страна истог формата.

Без обзира на тако значајан обим, свестан сам да моја књига има много недостатака, и у погледу пуноће материјала, и у погледу обраде предмета. Надам се, међутим, да ће она, и поред тога, дати извесни допринос проширењу руске политичке свести.

Покојни Чичерин је говорио да је историја, у великој мери, повест о грешкама владара.

Мени се чини да је историја у великој мери повест о, уопштено посматрано, ниској човековој свести у делу организовања његовог политичког уређења. То се подједнако пројављује и у монархијама и у републикама, и међу владарима, и међу народом.

Према мом мишљењу, људима највише користи оно што повећава њихову вечно ниску политичку свест, Тј. разумевање оних закона према којима живе људско друштво и држава.

Ако сам успео да приметим и покажем понешто истинито, а што је до сада област деловања оног политичког принципа којем је посвећена ова књига губила из вида, сматраћу да се нисам узалудно трудио.

Лав Тихомиров
децембар 1904.


САДРЖАЈ

Део I
ПОРЕКЛО И САДРЖАЈ МОНАРХИЈСКОГ ПРИНЦИПА, 7
Извори власти у друштву, 9
Држава и врховна власт, 22
Врховна власт, 33
Опште основе монархије, 63

Део I
РИМСКО-ВИЗАНТИЈСКА ДРЖАВНОСТ, 93
Римски апсолутизам, 96
Непосредна и делегирана теократија, 117
Византијска државност, 125
Црквена идеја у европској монархији, 184

Део III
РУСКА ДРЖАВНОСТ, 197
Стварање типа врховне власти, 201
Сједињење врховне власти и нације, 233
Слабе стране руске државности, 262
Самосвест петроградског периода, 291
Државни систем и веза са нацијом у петроградском периоду, 319
Савремени тренутак руске државности, 348

Део IV
МОНАРХИЈСКА ПОЛИТИКА, 381
Општи значај монархијског принципа у политици, 386
Стварање носилаца врховне власти, 407
Однос према етичком и религиозном начелу, 428
Однос према социјалном уређењу, 460
Систем управе, 492
Личност, слобода и право, 546
Историјска судбина нације, 563
Општи закључак, 602
Додатак, 605

Белешке о писцу, 609